Понедељак, 4 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Небојша Поповић: Страх од “Велике Њемачке” и 80. годишњица Аушвица

Журнал
Published: 27. јануар, 2025.
Share
Илон Маск, (Фото: ЕДП)
SHARE

Пише: Небојша Поповић

Илон Маск имао је виртуелно појављивање на митингу Алтернативе за Њемачку (Alternative für Deutschland – AfD), коју многи карактеришу као десну популистичку партију. Маск је окупљеним Њемцима поручио да је вријеме да се „крене даље“ од „ кривице из прошлости“.

Један од сада и званично најутицајнијих људи у Трамповој администрацији, инсистира на становишту да је странка АфД „најбоља нада за Њемачку“, практично једина која је способна да очува њемачки народ и културу.

„Дјеца не би требало да се осјећају кривом због грјехова својих очева, или дједова“ – казао је Маск.

Макс Блументал: Потенцијални атентатор на Трампа регрутовао добровољце за Украјину

Не случајно, једна од најжешћих реакција на поруке са поменутог скупа стигла је из Пољске, од премијера те земље Доналда Туска. Он је казао да за њега Масков говор звучи злокобно.

„Ријечи које смо чули од стране главних протагоиста са митинга АфД-а о „Великој Њемачкој“ и „потреби да се заборави њемачка кривица за нацистичке злочине“ звуче превише познато и злокобно. Нарочито само неколико сати прије обиљежавања годишњице од ослобођења Аушвица“, написао је Туск.

Детаљ који је нажалост, пољски премијер, у свом све већем страху од Њемачке заборавио да саопшти, јесте срамна чињеница да на обиљежавању 80. годишњице од ослобођења Аушвица, неће бити ниједног представника баш оне силе која је у јануару 1945. ослободила Аушвиц.

„Црвена армија је 1945. ослободила концентрациони логор Аушвиц, Русија ће заувијек запамтити да је совјетски војник уништио то зло и однио побједу“ – изјавио је јуче Владимир Путин. Претходно је руски амбасадор у Варшави, Сергеј Андрејев, саопштио да руске дипломате неће присуствовати на обиљежавању годишњице ослобођења Аушвица – јер нема потребе присуствовати догађају „гдје се нико неће сјетити ко је ослободио логор“.

Наравно, читава заврзлама око Њемачке, Пољске и непојављивања Русије поводом ослобођења Аушвица можда би се могла приписати тренутним геополитичким размимоилажењима између земаља – да у Варшави нису добрано свјесни да је ствар много дубља и озбиљнија. А да је то тако Пољаке снажно опомиње сама географија – тј. чињеница да Пољска већ деценијама до максимума игра на антируску карту иако је историја показала да је та земља више пута једнако тешко страдала и од свог најближег западног сусједа.

Напросто, Пољска се налази у сендвичу између двије највеће европске силе. Пројекција да ће САД преко НАТО у свакој ситуацији и заувијек штити Пољску науштрб интереса и Њемачке и Русије крајње је наивна. Мађарски премијер Орбан у јулу 2024. у свом говору на студентском кампу у Тушнаду, у Румунији, упозорио је Пољску да је та земља преузела на себе исувише ризичну улогу у Европи, али то изгледа тада није имао ко да чује.

Макс Блументал: Потенцијални атентатор на Трампа регрутовао добровољце за Украјину

Отуда и толика забринутост премијера Туска због Маскових акција. Свака, ма и најмања назнака да САД губе интересовање за европске послове или да почињу да преферирају неке друге политичке опције у Европи, за садашњу позицију Пољске може бити крајње неугодна.

Увијек се треба сјетити изјаве бившег њемачког министра финансија Волфанга Шојблеа од 18. новембра 2011, која је за многе тада била изненађујућа  – „Ми у Њемачкој нисмо били потпуно суверени ни у једном тренутку од 8. маја 1945.“

Дакле, и код најпрозападнијих њемачких политичара свијест да Њемачка треба да збаци окове које су јој након Другог свјетског рата наметнули савезници, деценијама негдје тиња у малом мозгу. У том кључу треба посматрати и појаву и нагло јачање АдФ-а, који свакако објективно није најсрећнија опција нити решење, како за Њемачку, тако и за Европу.

Истовремено, чињеница је да је руски солдат прије 80 година ослободио Европу, између осталог и Пољску, али и да је управо Пољска данас једна од земаља која је, како изгледа, спалила све мостове за сарадњу са Москвом, уколико неки од злокобних духова прошлости Европе излети из боце, потенцијално би могла бити озбиљан проблем. Јер ће се Русија, како тренутно ствари стоје, према европским невољама у најмању руку понашати идолентно, а вјероватно и све посматрати са злураде дистанце.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала 
TAGGED:АфДГеополитикаИлон МАскНебојша Поповић
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Апел Иницијативе „Ми знамо ко смо“
Next Article Ранко Рајковић: Парабола о имењацима

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Како је папа Јован Павле Други постао важнији од рата

После емитовања документарца у којем се тврди да је Карол Војтила док је био надбискуп…

By Журнал

Црногорске заставе на манастиру: Шта је Цетиње било и шта ће бити

Ја сам Црногорац као држављанин ове државе јер, Црна Гора је самостална држава, национално сам…

By Журнал

Слободан Самарџић: Да ли је пораз српске опозиције морао да буде тоталан?

Како су радили, тако им се и десило. Питање је, да ли су морали да…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ГледиштаДруги пишу

Др Владан С. Бојић: Када кривично право пређе своје границе

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Милорад Дурутовић: Литије – постмодерни отпор

By Журнал
Гледишта

Елис Бекташ: Скаска о интелектуалцима

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Мило Ломпар: Руска тема (1. дио)

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?