Пише: Небојша Поповић
Средином 2024, баш уочи неуспјелог покушаја атентата на словачког премијера Роберта Фица, први човјек словачке Владе нашао се у епицентру сукоба са Европском унијом(ЕУ) по питању контроле над Јавним сервисом Словачке.
Фицо је наиме сматрао да би национални јавни емитер – Словачка телевизија и радио(СТВР) требало да ради више у интересу саме Словачке, те да више промовише ставове демократски изабране Владе, а не да извјештава против ње, агресивно намећући ставове по диктату из иностранства.
У ту сврху, словачка Влада припремила је била предлог закона који би Јавни сервис требало да реформише и третира као „државну институцију“, а која властима даје већу контролу над запошљавањем генералног директора и Управног одбора.
„Национална телевизија и радио нису могли да буду објективни јер су били у сукобу са словачком Владом. То је било кршење основног права грађана Словачке на објективно информисање“, објаснио је тада Фицо.
Наравно, читав сукоб кретао се на линији ко ће да има већу контролу над Јавним сервисом Словачке – Влада у Братислави или Брисел. Фицо је враћање националног емитера под већу контролу Владе сматрао питањем словачког суверенитета, док је Брисел по обичају тежио да контролише што више полуга словачког друштва.
Небојша Поповић: Детант САД и Русије аларм за промјену европских елита
Роберту Фицу су се одмах на врат накачили разни експерти и промотери слободе медија из НВО сектора. Брисел није оклијевао да саопшти како је забринут због угрожавања грађанских и медијских слобода у још једној ЕУ земљи. Одмах су почеле тензије… Нажалост, сукоб је пао у други план али тек након што је на словачког премијера покушан, на срећу, неуспио атентат. Елем, једно од главних наравоученија на премијеру Словачке јесте да уколико вам је намјера да останете „на европском путу“ – онда морате да рачунате на незајажљиву интенцију Брисела да чепрка у све сегменте државе и друштва.
У конкретном случају порука за ПЕС је више него јасна – ако желите да градите озбиљну и дуговјечну политичку структуру са неопходном медијском потпором која уз то мора да иде – онда не рачунајте на Јавни сервис. Дакле, императив је да градите квалитетне приватне медије. Јер је ослањање на државне у земљи веома ограниченог суверенитета као што је Црна Гора то могуће само на кашичицу. У мјери у којој тренутно одговара Бриселу.
А то што је интерес Брисела у одређеном тренутку не мора да значи да је нужно интерес Црне Горе. У том смислу, права је иронија судбине да управо познати бриселски апаратчик, Мирослав Лајчак, који је најпознатији по томе што је заслужан за дугогодишње припадање Црне Горе под палицом ДПС-а, долази баш из исте земље из које долази словачки премијер Роберт Фицо…
