Пише: Небојша Поповић
Након Другог свјетског рата догодило се да држава Њемачка још једном буде доведена у контекст непријатних синтагми као што су „ратни злочини“ и „геноцид“. Пред Међународним судом правде у Хагу против те државе је 8. априла поднијета оптужница у којој се тврди да Њемачка помаже извршавање геноцида у појасу Газе.
Укратко, Берлин је од стране Никарагве оптужен да је извозом оружја Израелу себе начинио саучесником у убијању невиних цивила. Парадоксално, али готово да је за невјерицу колико се на овом бизарном примјеру назиру обриси преламања новог свјетског поретка.
Европско издање портала Politico, позивајући се на добро обавијештене дипломатске и обавјештајне изворе спекулише да иза случаја – Никарагва против Њемачке, у ком се Берлин оптужује да потпомаже извршавање геноцида у Гази, наводно стоји Москва. Односно, да поменута Централноамеричка држава читаву ствар покреће по налогу Русије.
Нагазна мина за Црну Гору – Резолуција о геноциду у Сребреници
У западним обавјештајним круговима то објашњавају чињеницом да Никарагва у супротном, нема никаквих других разлога да себе уплиће у конфлукт на Блиском Истоку – који је за њу географски прилично далеко. Оно што се пак у оваквим и сличним анализама не објашњава, јесте одакле онда Руанди порив да иницира резолуцију о Сребреници против Србије, јер је, признаће се, и Балкан за ту афричку земљу такође веома удаљена и непозната дестинација.
Сва је прилика да се иза званичних покретача сличних иницијатива крију стварни спонзори које исте покрећу у складу са својим геополитичким интересима. За Берлин који је у овом случају заиста понижен што се поново помиње у контексту геноцида, добро дође да читав случај замагли неком резолуцијом која се односи на Балкан. А како пак велике силе заиста поимају међународно право и правду, најбоље говори случај америчког сентора из Арканзаса, Тома Котона, који је званичницима Међународног кривичног суда из Хага, 18. априла на знање објавио ноту следеће садржине:
„Ако станете на страну Хамаса и Ирана(Путинових савезника) и уђете у политичку тучу против Израела, бићете санкционисани“.
„Узмите своје америчке доларе одмах и поздравите се да ћете икада више посјетити Америку“, поручио је сенатор Котон судијама у Хагу.
I am putting ICC officials on notice:
If you side with Hamas and Iran (allies of Putin) and enter the political battlefield against Israel, you will be sanctioned.
Get your dollars out of the U.S. now and say goodbye to ever visiting America again.https://t.co/9r8mdrSs2Y
— Tom Cotton (@TomCottonAR) April 18, 2024
Дакле, међународни судови и институције поштују се само док слушају и раде у складу са интересима оне силе која их финансира и под чијом су контролом. Још једном се потврђује да право и правда нипошто нису синоними – нарочито када су по сриједи глобални интереси и игра моћи. Зато се и сличне резолуције и пресуде покрећу само у циљу постизања тачно одређених геостратешких циљева, било да се сагледава конкретан регион или пак шира слика.
Некада је то у служби легитимизације сопствених учињених акција и непочинстава, а некада ради одржавања пожељне архитектуре односа у датом регону. Врло често је у питању комбинација оба елемента заједно. У супротном тешко би се могло објаснити како то да баш случај Сребреница у међународним оквирима заслужује да има примат, поред свих злочина од Вијетнама, Авганистана, Ирака и надаље редом…, који су свијету донијели неслућену патњу уз незамислива страдања и вишемилионске жртве.
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
