Пише: Небојша Поповић
Индија је током 2024. године замијенила Саудијску Арабију као кључни добављач нафте и нафтних деривата за ЕУ. Према извјештају европског тинк тенка – „Центар за проучавање демократије“, ЕУ је у периоду од јануара до августа текуће године, уплатила Индији за нафту скоро 20% више у вриједности новца, него прошле године.
Ако је неком и даље чудно откуд Индија тако велики играч у снабдијевању свјетског тржишта нафтом, одговор је једноставан – у питању је нафта коју та земља Европи масовно препродаје од Русије.
Како би заобишла санкције које је сама наметнула Русији, ЕУ је пронашла ингениозно решење – европски блок сада руску нафту купује од Индије по знатно вишој цијени. Читав посао је потпуно легалан. Проблем је међутим што, како пише „Политико“, ЕУ на тај начин издашно финансира Путинову ратну машинерију, те смањује изгледе Запада за повољан исход у Украјини.
На сцени сада има не тако гласних предлога – да би Брисел требало да забрани куповину руских нафтних деривата који у ЕУ стижу из трећих земаља попут Турске, Индије и УАЕ. Међутим, од тога готово да сигурно неће бити ниша. Европи је потребна нафта, а Русија је има, па Европска комисија то питање избјегава да коментарише чак и за „Политико“.
Читава ствар је заправо једна велика прича о грандиозним интересима и хипокризији европске политике. Штавише, пословично добро обавијештени „Блуменберг“, пише да ЕУ тренутно преговара са САД о ублажавану санкција Гаспром банци како би се обезбиједиле испоруке руског природног гаса Европи.
Неко је у Бриселу очигледно погрешно процијенио реалне односе снага прије него се упустио у заоштравање кризе у Украјини до крајњих граница. Док у сједишту ЕУ тренутно раде на припреми 15. пакета санкција Русији, испоставља се да су те санкције често биле уперене против саме ЕУ. Да ствар по доносиоце одлука у Бриселу буде гора, Русија не само да није економски сломљена, већ се припрема да будуће преговоре о Украјини води са позиције силе. О томе без сумње свједоче сигнали из Москве који поручују да по завршетку рата није искључено одржавање „Јалте 2“ на којој би се утврдила геополитичка конфигурација у Великој Евроазији.
