Пише: Небојша Поповић
Влада у Риму намјерава да потенцијално највећи висећи мост на свијету вриједан 13,5 милијарди евра – фараонски подухват премошћавања Месинског мореуза, који би копнену Италију спојио са Сицилијом, класификује као пројекат који је важан за НАТО.
Мост до Сицилије био је сан генерација Италијана кроз вјекове, од Римљана, па до у модерно доба Бенита Мусолинија и Силвија Берлусконија… Међутим, да ли се милијарде које Влада Ђорђе Мелони жели да уложи у инфраструктуру могу сматрати инвестицијама у одбрану? Сходно писању бриселског „Politica“, партнери у НАТО-у су крајње подозриви према тој идеји.
Италијани се међутим не шале. Према документу који је Влада усвојила у априлу, мост преко Месинског мореуза осим цивилне има и „велики стратешки значај за националну и међународну безбједност, толико да ће играти кључну улогу у одбрани и безбједности, олакшавајући кретање италијанских оружаних снага и савезника НАТО-а“.
Наравно, поента није у што бржем трансферу НАТО снага из Сјеверне Европе на Медитеран – већ у чињеници да Италијанима не пада на памет да страће 5% свог драгоцјеног БДП-а на куповину наоружања и војне опреме од савезника.
Или како је то дивно артикулисао министар спољних послова Антонио Тајани – „Учинићемо да Италијани схвате да је безбједност шири концепт од само тенкова“.
Дакле, с обзиром да је Италија једна од три кључне земље ЕУ без које се идеја о уједињеној Европи не може ни замислити, било би упутно да и комшијска Црна Гора понешто научи на њеном примјеру. О томе смо већ писали на страницама Журнала, сугеришући да би најбољи допринос Црне Горе НАТО савезу био уколико та земља изгради што бољу и модернију мрежу путева и жељезница, што би имало веома благотворно дејство на мобилност армија земаља НАТО-а.
Такође, не би било ни згорега да црногорски представници на самитима Алијансе покажу мало мање усхићења само због чињенице да су ту присутни, некритички климајући главом и на предлоге који њихову земљу могу финансијски дословно да баце на кољена – или као се то популарно каже у „дужничко ропство“. Јер Антонио Тајани је заиста у праву – безбједност нису само тенкови. Потешкоће и крах јавних финансија у том смислу су по сваку земљу потенцијално много већи ризик.
Ово с тога што се у црногорским медијима могло чути да поједини аналитичари лаконски заступају да се Црна Гора додатно задужи како би изашла у сусрет захтјевима НАТО о трошењу 5% БДП-а на одбрану. Ето, има и таквих мудраца…
