Пише: Небојша Поповић
„Сједињене државе не би требало да служе као заштитник безбједности Њемачке, као и других европских земаља. Ако Трамп побиједи на предсједничким изборима, САД ће ојачати своје пријатељство са Европом, али ће захтијевати од својих савезника самодовољност, прије свега у енергетској и безбједносној свери“.
Ова порука актуелног републиканског кандидата за потпредседника Џеј Ди Венса, који ће у случају побједе Доналда Трампа постати дуги човјек Америке требало би да буде отрежљујућа за Европљане. Нарочито ако се зна да је у питању човјек који је пројектован да уз мало повољног вјетра постане водећа фигура америчке политике у наредној деценији.
А то би значило да је његова тренутна улога само загријавање,те да право Венсово вријеме предсједниковања тек долази након што Трамп заврши свој потенцијално други мандат.
Небојша Поповић: „Учинимо Европу поново великом“ – Мађарска је спремна за предсједавање ЕУ
Редефинисање курса Америке
Ствар је, дакле, далеко озбиљнија него што то на први пoглед изгледа. МАГА покрет (MAGA – Make America Great Again) много је више од хира и залуђеништва бившег америчког предсједника Доналда Трампа. Вјетрови промјена и изолационизма који дувају из Вашингтона израз су свијести америчких елита да се нешто под хитно мора предузети.
Утолико Венсова опаска изречена за портал „Семафор“ да тврдње Бајденове администрације да Русија пријети Европи нијесу тачне, те да Вашингтон није обавезан да се понаша као бранилац Европе – највише су резултат реал политике и објективног сагледавања релативног опадања америчке моћи у свијету. То у најкраћем значи да је Америци што прије потребан завршетак рата у Украјини и договор са Русијом, како би се посветила кључном питању које мори америчке елите – а то је све горопаднији кинески змај.
Јер питање како најбоље разумјети и одговорити на успон Кине постало је далеко најважније питање америчке спољне политике. Чињеница да се средиште свјетске моћи непрестано помјера ка Истоку доносиоци одлука у западним пријестоницама не могу више игнорисати, иако се у мејнстрим медијима о томе готово и не говори. Некада је констернацију западних елита изазивао могући савез Русије и Њемачке.
У међувремену догодило се стратешко савезништво Москве и Пекинга што је за Запад далеко погубнија варијанта.
Дакле, Америка је принуђена на интроспекцију као и да се позабави сопственим проблемима, што је порука коју би нарочито у Европи требало озбиљно разумјети, ако већ није касно.
Небојша Поповић: „Учинимо Европу поново великом“ – Мађарска је спремна за предсједавање ЕУ
Европа у најнезавиднијем положају
У том контексту веома је симптоматична најава Трамповог тима да ће Европа поред безбједности(читај НАТО), морати сама да се избори и за самосталност у енергетској свери. Агенција Блумберг наводи да је Европа у озбиљном ризику у погледу дивљања цијена гаса од како су украјинске трупе извршиле опсаду града Суџа(погранична Курска област Русије) који представља кључну тачку за транзит руског гаса према Европи.
Ројтерс појашњава да ова транзитна рута омогућава Русији да извози гас у Европу преко Украјине, те да Уговор о транзиту истиче крајем године. Кијев је раније саопштио да не планира да га обнови или продужи. Сада је све то доведено у питање, и проблем за Европљане је што нико не зна са каквим ће картама елита у Бриселу дочекати крај године уколико се десе готово извјесне промјене у Бијелој кући.
Елем, Вашингтон ће бити приморан да реагује шта год се десило након избора у новембру, јер се промјена свјетског система увелико запатила, а она је толико епохална да је, мађарски предсједник Виктор Орбан у свом недавном, по многима историјском говору, истакао да се ради ради о највећој трансформацији свјетског поретка у последњих 500 година.
Уколико Москва и Вашингтон склопе какав такав мир, ЕУ ће се наћи на ивици амбиса, у ситуацији да са једне стране има крајње антагонизовану Русију, а са друге САД које неће имати ни времена ни интереса да решавају књучне европске проблеме. Нажалост, сама околност да се у Црној Гори и на Балкану уопште и не разматрају поменута питања, само је жалосна потврда провинцијалног духа медијских, политичких и интелектуалних елита са наших простора..
