Пише: Небојша Поповић
У последње вријеме све више провејавају информације да Црну Гору у црквеном погледу чека врућа јесен.
Спрема се наиме добро организована кампања дезинформација са циљем да се изазову и продубе подјеле међу српским народом у Црној Гори, при чему је као главна мета одабрана Митрополија црногорско- приморска у том нечасном послу. Напросто, најефикаснији и најзлокобнији начин да се међу православним живљем посије раздор јесте злоупотреба Цркве, а историја је показала да извођач тако пакленог наума у случају СПЦ никада довољно ефикасно није мога бити нека спољна сила, већ искључиво сплеткарење изнутра.
У том контексту постаје јасно откуд не тако давно обзнањена инфлација додјеле високих црквених митрополитских и епископских чинова у СПЦ, која је узгред буди речено, незапамћена у осам вјекова дугој историји Цркве коју је утемељио Свети Сава, а која се тренутно не може друкчије објаснити, доли као припремање терена за одређене активности који долазе на ред у будућности.
Отуда ваљда и одговор откуд наједном два митрополита у Црној Гори – и покушај да се силу на срамоту релативизује и умањи значај славне Митрополије црногорско – приморске.
Очито је намјера да се српски народ у Црној Гори доведе у стање дезоријентисаности и збуњености. Да се Црна Гора и политички и црквено расклима и раздијели изнутра, а што би само могао бити прелудијум за какве мрачне замисли које могу обитавати само у главама највећих непријатеља Црне Горе, Срба и српства.
Небојша Поповић: Зашто АЕМ жмури на домаћи говор мржње или када улични рјечник замијени новинарство
Оно што је пак најтрагичније је да то Срби раде једни другима.
Један од највећих умова човјечанства, мудрац Данте Алигијери, сијаче братске неслоге и шизме, у својој Комедији смјестио у сам дубоки пакао. У осми круг. Једини већи гријех за славног Италијана представљала је издаја. И то на првом мјесту власти духовне(Цркве), а потом и оне свјетовне (властите отаџбине).
У том погледу чини се да у догађајима који се полако одмотавају има елемената од свега свега наведеног. Владика Раде би вјероватно запањено прокоментарисао да ти несрећни појединци очевидно – “чине што знају, а не знају што чине”.
Можда је зато крајњи тренутак да се спусти лопта, а усијане главе размисле и дозову памети, јер за одређену врсту акције и понашања које се назиру, не постоји нити једно рационално објашњење, а још мање утемељење. Јер кад се једном начини непоправљива штета више нема назад, а суд историје и будуће генерације, моћнике који врше тако душегубне експерименте над властитим народом, на концу могу само презријети и уписати у једну од најцрњих страница националног и државничког бешчашћа.
