Пише: Слађана Вукашиновић
Чувени теоретичар менаџмента Петер Друкер каже да “добар статистичар сумња у све бројке”. Ако се водимо овом његовом надалеко познатом констатацијом, труст мозгова Светске банке и Међународног монетарног фонда, на традиционалном “пролећном сусрету” у Вашингтону, одржаном од 13. до 18. априла, очигледно је посумњао у своје бројке на глобалном нивоу које је дефинисао крајем прошле године. Зато је и кориговао економске прогнозе за 2026. и 2027. годину. Разлог за то је сукоб на Блиском истоку, који већ дуго траје, а ако потраје и наредних месеци, пред светом су тешка времена која наговештавају да ће редовни извештаји ове две светске институције вероватно доживети и ванредно допуњено издање.
Ове две светске институције наводе у својим извештајима након априлског ”пролећног сусрета” да не цветају руже на глобалном нивоу и то само након два месеца од почетка рата на Блиском истоку. То показују кориговане прогнозе за привредни раст који би требало да стигне на 3,1 одсто, што је 0,2 процентна поена мање у односу на почетак године. Ништа бољи сценарио није ни за инфлацију, која уз већи и дуготрајнији раст цена енергије, посебно нафте, по њиховим проценама, може да се креће од 4,4 до чак 5,4 одсто у 2026. години. Дакле, дате су оријентационе опције због неизвесне ситуације на Блиском истоку, па су аналитичари Светске банке и ММФ-а направили и допуну своје основне прогнозе са новим сценаријом, што обично није случај. У њему упозоравају да би, “ако би било већих оштећења енергетске инфраструктуре, раст глобалне економије пао на око два одсто, док би инфлација премашила шест“.
У оваквим глобалним дешавањима ни Србија, али ни Западни Балкан неће остати изоловано острво већ ће се и на њих одразити ово светско лудило, па су прогнозе и за нас кориговане. То смо сазнали од Синише Малог пре десетак дана из Вашингтона, посредно, а ових дана и непосредно од представника канцеларије Светске банке у Србији, која је Извештај представила 29. априла. Прогнозе изнете у Редовном економском извештају за Западни Балкан показују да ће комбиновани привредни раст Албаније, Босне и Херцеговине, самопроглашеног Косова, Црне Горе, Северне Македоније и Србије, достићи 2,8 одсто у 2026, што је 0,3 процентна поена испод претходних пројекција. Притом, очекује се скромно убрзање раста на 3,2 одсто у 2027. години.
Ситуација није ружичаста ни у Србији, па су пројекције раста за 2026. годину кориговане на 2,7 одсто због мањих приватних инвестиција и слабијег извоза, али и неких политичких дешавања.
„Изгубљен је замах у 2025. због низа домаћих и екстерних догађаја. Оставка премијера и споро формирање владе, политички протести, санкције против Русије у нафтном сектору и још једна лоша пољопривредна сезона довеле су до споријег раста у 2025. од очекиваног. Ова дешавања такође су допринела паду нето прилива страних директних инвестиција за око 50 одсто – стоји у Извештају Светске банке.
Поред ових параметара, за Србију је кључан и онај који је везан за економску ситуацију у Европској унији, која је главни трговински партнер Србије.
„Успорен раст у еврозони, нарочито у земљама попут Немачке, Италије и Француске, директно погађа Србију кроз смањену тражњу за извозом и мање приливе инвестиција. Посебан проблем је што су домаће приватне инвестиције већ дуги низ година значајно ниже у поређењу са земљама региона и Источне Европе, што додатно наглашава зависност Србије од страног капитала за бржи привредни раст“, рекао је макроекономиста задужен за Србију у Светској банци Лазар Шестовић на представљању најновијих пројекција СБ.
Очекује се да се раст привреде на средњи рок ипак опорави и да се креће око 3-4 одсто. Да би се до тога дошло, требало би негативне ризике који се односе на државна предузећа као и слаб напредак у примени структурних реформи бар донекле отклонити. Питање је да ли је то могуће, као и што је питање могу ли се главни ризици за инфлацију отклонити. Ово тим пре што су, након периода њеног високог нивоа у 2023. години, административне мере ограничења маржи у малопродаји довеле до привременог пада инфлације на 2,5 до три одсто почетком 2026. године. Међутим, стручњаци упозоравају да је то плусквамперфекат, јер ће до краја 2026. године она поново порасти на мало више од шест процената.
„Главни ризици за инфлацију у Србији у 2026. години су цене енергената на међународном тржишту. Ово је идентификовано као примарни фактор ризика, јер енергенти (гориво, струја и гас) тренутно чине око две трећине укупне инфлације у земљи. Свако повећање цена нафте директно се и брзо рефлектује на домаће тржиште и инфлацију. Пројекције се заснивају на претпоставци да ће просечна цена нафте бити око 90 долара по барелу, али су тржишта изузетно нестабилна и подложна наглим променама. Велика предузећа попут ЕПС-а и НИС-а су се у прошлости показала веома осетљивим на енергетске кризе, па ризици по инфлацију укључују њихову способност да набаве енергенте по стабилним ценама и потенцијални утицај њихове ценовне политике на укупну домаћу инфлацију. Можемо то мало да апсорбујемо кроз акцизну политику, али свакако не у потпуности“, објаснио је Лазар Шестовић.
Дуња Марић: НАТО планира да формира своју банку – чиме ће се она бавити?
Питање је како ћемо апсорбовати прилив страних инвестиција, које су до 2025. године традиционално биле на нивоу пет или шест одсто БДП-а. Међутим, та добра времена су се променила, па је прошле године и почетком ове забележен значајан пад, што је отежало финансирање дефицита текућих трансакција. Због мањег прилива страног капитала, држава је морала више да се задужује у иностранству, што утиче на спољни дуг, иако девизне резерве и даље остају на рекордно високом нивоу. Додатни изазов представља и ниска стопа домаћих приватних инвестиција, која је годинама испод просека региона. Упркос свему, фискална ситуација у Србији остаје релативно стабилна. Дефицит буџета у 2025. години био је мањи од очекиваног, 2,4 одсто БДП-а, а јавни дуг је пао на испод 44 одсто БДП-а почетком 2026. године. Тако кажу економисти СБ.
Никола Понтара, директор канцеларије Светске банке у Србији, оценио је да је напредак Србије на пољу макроекономије неспоран.
„Али потпуни прелазак на тржишну привреду захтева структурне реформе, не само ради убрзања раста и приближавања Србије земљама сличних карактеристика у ЕУ, већ и за стварање иновативне, инклузивне и глобално конкурентне економије, која обезбеђује просперитет својим грађанима. Ове реформе подижу квалитет институција и дају бољи пословни амбијент, што се може видети у земљама које су избегле замку средњег дохотка“, навео је Понтара.
У Извештају Светске банке се наводи и да је приватна потрошња остала отпорна због раста зарада и потрошачких зајмова. Стопа незапослености се стабилизовала на око 8,7 одсто, али уз стопу незапослености међу младима од преко 23 одсто, због несклада између вештина и потреба, као и ограничене понуде радних места за особе које тек ступају на тржиште рада.
Стручњаци наводе да је Светска банка обухватила у Извештају могуће пројекције за ову годину, али да неизвесна ситуација везана за Блиски исток наговештава да и пре оне редовне октобарске прогнозе може доћи и до ванредне. Такво мишљење има и Бојан Станић, помоћник директора за аналитику, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије.
„Ситуација изазвана кризом на Блиском истоку у 2026. години може да услови још једну ванредну економску процену, која ће ићи наниже, што није добро. То не би било добро ни за Србију ни за државе Западног Балкана ако дође до тога да БДП падне на испод 2 посто. Да до тога не би дошло, врло су важне структурне реформе на којима инсистира Светска банка. То подразумева да се брже мења регулаторни оквир привреде, с циљем повећања продуктивности, конкурентности и дугорочног раста. Оне обухватају и промене у пословању предузећа, тржишту рада и јавном сектору, посебно реструктурирању великих система, како би се отклонила уска грла. Ту не треба заборавити да ако се ове реформе не убрзају, посебно у институцијама, може се ући и у политички ризик, који би неке од њих зауставио“, објашњава Станић за НИН.
Он наводи да то није добро, посебно у оваквим условима глобалне кризе, која у малим државама и привредама оставља веће последице.
„Србији је и даље потребан приступ већем тржишту. То нам и дају страни инвеститори, али у условима кризе инвестиције се стављају на паузу, па је велика неизвесност какво ће стање после свега бити. Пад страних директних инвестиција је већ забележен у 2025. години и ако се тај тренд настави, може се десити да наша конкурентност додатно падне. То не би било добро и зато је важно да се нађе пут за ланчано повезивање страног и домаћег капитала, и то неким подстицајима за српска мала и средња предузећа, која би била добављачи за велике стране ланце. И управљање јавним инвестицијама требало би значајно да се побољша и да се утврди које су у функцији повећања економског раста. Јер ако криза потраје, мора се размишљати и о мерама штедње. Верујем ипак, и поред ових црних глобалних облака, да ће Експо у 2027. години утицати да БДП порасте на 3 одсто“, објашњава Станић за НИН.
С друге стране, економиста Саша Ђоговић сматра да је тешко дати процену о привредном расту у 2026. јер су како ММФ тако и Светска банка навели да се пројекције могу мењати.
„Много је непознаница, али мислим да је у оваквим глобалним дешавањима јасно да ће раст БДП-а бити слабији од очекиваног, а инфлација већа. Осим глобалних, ми имамо и нашу домаћу непознаницу, а то је питање НИС-а. До 22. маја видећемо да ли ће проблем бити решен или ћемо добити продужетак или нас чека агонија као у последњим месецима прошле године. Поред тога, чини ми се да ће све ово утицати и на куповну моћ становништва. Промет у малопродаји је од почетка године добро кренуо због раста плата у јавном сектору и раста минималца, али раст инфлације у другој половини године ће деловати негативно. Негативно ће деловати и раст цена енергената на светском тржишту и висина тог утицаја зависиће од тога колико ће се оне задржати на високом нивоу. Притом, смањење акциза, интервенције из робних резерви и административна контрола цена могу привремено да ублаже утицај раста цена енергената на инфлацију, док се у дугом року то прелива на инфлацију“, наводи Ђоговић за НИН.
Све те светске муке неминовно се одражавају и на српски буџет, али и стране директне инвестиције у Србији. Ђоговић објашњава да на то указује и Светска банка.
„Очекује се наставак тренда пада страних директних инвестиција због нестабилних геополитичких прилика. Поред тога, због слабијег привредног раста од пројектованог, вероватно ће доћи до успоравања финансијских токова и брисања одређених ставки у буџету како би се спречило пробијање буџетског дефицита и нарушавање кредитног рејтинга“, објашњава Ђоговић за НИН.
Да не буде забуне, проблем није везан само за нашу економију, већ га имају и друге државе, посебно оне у Европи, за коју Светска банка предвиђа само у неколико земаља привредни раст већи од 3 одсто. Оно што је проблем за све то је да ако се ово лудило на Блиском истоку не заврши ускоро, цену глобалног рата платиће сви, посебно сиромашне земље, које већ плутају у немирним кризним водама. У том случају, питање је када ће Светска банка поново изаћи са новим пројекцијама и колико ће бити тачне. Ако се буде водила крилатицом Петера Друкера – “добар статистичар сумња у све бројке”, у своје бројке требало би да посумњају врло брзо, односно пре октобра ове године, ако се рат на Блиском истоку не заврши.
Извор: НИН
