Пише: Небојша Поповић
„Владање многих не ваља – нек један буде господар,
нека краљује један што од сина лукавца Крона
доби жезло и суд, нек по њима управља друге“
-Илијада
Да владање многих не ваља знало се много давно. Толико давно да је сама слутња о томе изгубљена у измаглици људског памћења. Данас се сматра да, узвишени пјесник Хомер, приповједач Илијаде и Одисеје, своја дјела није могао творити прије 7. вијека п. н. е. Отац модерне историје Херодот, у своје вријеме нагађао је да би Хомер можда могао живјети неких 400 година прије њега.
Наравно овај Грк ни тада, једнако као ни покољења људи данас, није могао познавати било кога ко би му ишта поуздано могао казати о Хомеру.
Ово навођење у контексту овдашње „модерне“ Црне Горе није случајно. Оно служи да подсјети да се, између осталог, од најдревнијих времена знало да међу људима мора владати неки ред. Те да безвлашће, илити – „владање многих“ од људског друштва не прави само циркус већ је и до крајњих граница опасно по то само друштво. Разумије се – и државу.
Јер „нећемо ваљда сви краљевати овдје Ахејци“ – упозорава се такође у „Илијади“…
Дакле, једна од најопаснијих ствари за свако друштво/државу је управо пројава безвлашћа, тј. перцепције да је држава раслабљена, те да опипљиве и конкретне власти нема. То је лекција коју Црна Гора очито мора обновити. Јер је непогрешив утисак је да у држави нема стварне власти, већ да свако вуче на своју страну.
Са својих 150 министарстава и око 650 државних секретара – мада им нико не зна поуздан број – Црна Гора подобна је скаламерији од државе. Уз то, више је него очигледно да су и важне области попут спољне политике и безбједности претворене у партијске феуде. Ако неко мисли да ће грађани све то заборавити када за око годину и по буду редовни парламентарни избори, па и недостојанствено држање пред очигледном осионости појединих сусједа, грдно се вара.
Затварање појединих ЕУ поглавља и европска реторика неће бити довољни, као што неће бити довољне ни неке од потенцијално заиста интересантних идеја за развој Црне Горе које провејавају – јер напросто, у неефикасној држави ништа од тога у пракси неће бити могуће спровести. Осим тога, Црна Гора и те како пати и од синдрома: много глава (на кључним функцијама) – премало знања. А такође и од оног – много младих и налицканих а премало сиједих.
Елем, како год да се окрене, тренутно све се своди на ону народну „Од много бабица – килаво дијете“. Ако и не читају Хомера, онда су наши визионари и властодршци сигурно чули за поменуту изреку.
