Piše: Nebojša Jevrić
Selo Žlijebi nalazi se 500 metara iznad Boke u planinama. Pošto je to bilo četničko selo, nije bilo ni struje ni vode.
Seljaci su ’45. pobegli brodovima za Južnoafričku Republiku. Ono što je ostalo preselilo se u Herceg Novi. Poslednja kuća u kojoj je neko živio bila je kuća babe Jagorke. Tu je živela sa prelepim i pažljivim unukom Srećkom. Imali su 10 koza i jednu kravu. Na ono malo zemlje oteto od kamena sadila je vinograd, raštan i krompir. Srećko je išao do susednog sela peške, a odatle je kombijem, koji je putovao tri puta dnevno, u školu u Herceg Novi. Književnost mu je predavala pesnikinja Bosiljka Pušić poznatija kao majka Antonija Pušića zvanog Rambo Amadeus. Ona ga je i upoznala sa prvim pesnikom. Bio je to Jakov Grobarov koji je s vremena na vreme dolazio u Herceg Novi jer je bio zaljubljen u jednu Novljanku, a i imao je školske drugove iz doma za ratnu siročad.
Srećko ga je jednoga dana pozvao da dođe kod njega u Žlijebe. Punu flašu rakije popili su baba i Grobarov. Grobarov je njoj gatao zamašćenim špilom tarot karata, a ona je njemu gledala u šolju. „Od Srećka će jednog dana biti pesnik“, rekao je Grobarov, „kako i da ne bude kad je iz Žlijebi“. Došlo je vrijeme da Srećko krene na studije. Baba nije htjela sama da ostane u Žlijebima. Prodala je koze, kravu, spremila se i sa Srećkom krenula u Beograd, pravac Studentski grad. Tu je Srećko babu prošvercovao pored portira. Baba je spavala na krevetu, a Srećko je za sebe nabavio dušek, spavao je na patosu.
Nebojša Jevrić: Urbane legende: Uzeo je harmoniku, a ona je sama počela da svira
Prva se u sobi pojavila Ana iz ženskog bloka. Baba Jagorka joj je gledala u šolju i rekla joj da je zaljubljena u njenog Srećka. Ubrzo se po bloku pročulo da ima jedna baba u sobi 503, koja pogađa sve gledajući u šolju. Počele su da dolaze i druge devojke. Na kraju se pojavio i upravnik doma, mlad čovek željan da upozna babu ilegalku koja je već ušla u urbane legende Studentskog grada. Donio je 100 grama kafe i flašu rakije. Toliko je baba naplaćivala gledanje u šolju. Jednog dana pojavio se ničim izazvan Grobarov. Bilo je tu toliko rakije da se i Jaša ubrzo preselio kod Srećka. Ležao je po čitav dan na krevetu ljut na babu svega 30 godina stariju od njega, koja je odbila da se uda za Grobarova. Bilo je tu svega, i žena i pića, i Grobarovu se nije išlo. Po čitav dan je čitao knjigu i pio rakiju. Prestao da priča sa svima, samo je čitao knjigu i pio rakiju. Sve dok babi njegovo ćutanje nije dosadilo.
„Progovori nešto, muto mutavi!“ Ali Grobarov je odlučio da ćuti. U Beograd se vratio iz Pariza, iz kojeg su ga proterali zbog učešća u studentskim demonstracijama. I od tada se odbio od ljudi, samo je kod Srećka dolazio. Dolazile su i devojke da im gata baba, a Grobarov je ležao na patosu i čitao knjigu. A onda jednoga dana zatražio Srećkove pesme i odnio ih u redakciju „Književnih novina“. Novine su objavile pesme i baba je bila ponosna na unuka. Naučila je sve njegove pesme napamet, iako tu ona ništa nije razumela.
Ali su zato razumeli Grobarov i Srećko. Grobarov je nastavio da pije rakiju i ćuti, a onda je baba dočepala knjigu koju je Grobarov po čitav dan čitao i bacila je kroz otvoren prozor sa petog sprata napolje. Grobarov je skočio za njom. Svi su istrčali napolje, ali napolju nije bilo ni Grobarova ni knjige. Nestali su. Jagorka je ostala u Beogradu sve dok Srećko nije završio fakultet, a onda se vratila u Žlijebi i nastavila da živi sama.
Izvor: Ekspres.net
