Вељчина Бабокољић, бивши директор велике фирме, устаје сваког јутра, тушира се и брије. Чупа длаке из носа, пред огледалом масира боре које су се почеле појављивати око очију.
Облачи чисту белу кошуљу, ставља кравату, доручкује.
Одавно се развео са секретарицом која га је напустила због новог директора.
Самац је у великом стану на Славији.
У „Hugo Boss“ оделу и беспрекорно чистим ципелама корача према Тргу републике и „Мажестику“.
У „Мажестику“ се сваког дана окупља друштво угледних Никшићана. Сви бивши битни људи. Некад моћни, а сад многи посао могу да заврше.
Пије прву јутарњу кафу и виски 0,3.
После долазе и остали. Два састављена стола за њих резервисана.
Знало се ‒ прво пиће је на његов рачун.
И тако годинама.
Навече вечера у „Морнару“ за његовим столом у углу кафане.
Опет је почео један рат.
Две Украјинке у кратким сукњицама, мрежастим чарапама, напумпаних усана, са деколтеима до брадавица, питале су „је л’ слободно?“ и пале за његов сто.
Једна плавуша, друга црнка зелених очију, испегланих коса.
Мимо свог обичаја попио је много.
На вечеру заборавио.
Пио се дупли виски. Вељаш се крајичком језика облизивао и већ их видео у свом кревету.
Некад је радио у Русији као представник.
Напио се Вељчина.
А оне очито навикле на алкохол, само се смеју. Пред фајронт, кад се погасише светла у кафани, плавуша из сребрене кутијице ису бели прах и направи две црте на столу. Понудише и њега. Одби уплашен.
Почеше да се љубе и завлаче руке једна другој у недра. Да се мазе по ногама.
На њега заборавише.
Рачун су платиле оне, телефоном.
Нестале су таксијем као што су се појавиле.
На столу остаде несесер. Вељчина га покупи и тетурајући крену ка свом самачком стану.
Ујутру се не окупа и не обрија. Отвори несесер, а у њему – златна полуга од сто грама.
Дуго је лежао у својој свиленој постељини и гледао у злато.
Тог дана не оде у „Мажестик“.
Прву кафу попи у Мутаповој, код трговца инвестиционим златом.
„Где си сад нашао да продајеш злато, кад је за три дана ова полуга скочила за петсто евра? Почео је рат који ће се ко зна кад завршити!“
Бог Мамон се засмеја из пећине.
Вратио се кући мамуран и више ни о чему сем о злату није могао да мисли.
По подне је покупио сву уштеђевину из куће и опет отишао код златара. Купио злато.
Тог дана купио је све новине, после много година укључио телевизор и почео да гледа вести са фронта.
У „Мажестик“ је дошао сутрадан.
Пушио је „собрање“, али у кутији су биле мотане цигаре са пијаце.
Наручио само кафу и сачекао ко ће да плати.
Смрад војвођанског дувана сви су осетили, али нико није рекао ништа.
Платили су и кафу.
Лице му је променило боју.
Сутрадан није наручио ни кафу.
Раније је легао увек у девет, устајао у пет, туширао се и радио гимнастику, сад је чекао последње вести са фронта.
У почетку се плашио да ће се рат брзо завршити, али време је одмицало.
Престао да једе месо. Због здравља.
О вечери у „Морнару“ није више било ни говора. Али је у „Мажестик“ одлазио.
Сусрет Трампа и Путина и најављени мир прележао је у кревету. Тад га је први пут у прсима заболело.
Друштво у „Мажестику“ почело је чудно да га гледа. Већ шест месеци није платио пиће. Истина, попио би ако неко из Никшића уврати и части цело друштво.
Продао је очевину у Никшићу и купио – злато.
А онда је почео рат на Блиском истоку.
Небојша Јеврић: Тајанствени нестанак песника Јакова Гробарова
Задовољно је трљао руке гледајући извештаје са фронта, искасапљене девојчице, сахрану вође Ирана.
Само га је плашила вест да ће се рат брзо завршити.
Остарио. Запустио се. У „Мажестику“ су му двојица рекли да за њега нема више места за столом.
Није свакога јутра мењао кошуљу. По оделу су се појавиле мрље.
Али он је наставио да долази. Тога није могао да се одрекне.
Кад није било места, привукао би столицу и сео иза њих.
Једнога дана кад су сви поустајали излетело му је из уста: „А, могли бисмо да попијемо још по једну!“
Као по команди сви су сели. И наручили дупли виски.
Он мали еспресо.
„Живио Вељчина и да ти бог сваку срећу да!“
Извадио је новчаник у којем су биле припремљене паре за куповину полуге од десет грама злата и платио.
Весели Никшићани су са смехом напустили „Мажестик“.
Отишао, легао у кревет. Стезало га је у прсима. На телевизији је Трамп прогласио победу и мир.
Пред зору је умро.
Трећег дана нашао га је синовац, бараба и коцкар. Он је нашао и кључ од сефа.
Извор: Експрес.нет
