Пише: Небојша Поповић
ДПС медији већ данима воде кампању у корист Хрватске којој, према њиховој, интерпретацији, треба да припадне школски брод Јадран – док сваки Црногорац који тако не сматра се представља за кочничара европског пута, те просрпски и проруски елемент.
Уредници медија који су некада због своје традиције и имена у Црној Гори нешто значили и били институција, сада позивају премијера Спајића да одлучно реагује против сваког јавног иступа који носи поруку да је брод „Јадран“ црногорски.
Што се тиче оних осталих про – ДПС медији ништа ново. Они су се и до сада понашали као директне испоставе хрватске службе у Црној Гори. Да та држава који случајем затражи и цијелу Боку Которску (што због понашања неких вељих Црногораца више није незамисливо) – у поменутој медијско-пропагандној агентури би сигурно нашла поузданог партнера.
Такође, пумпа се манипулативна атмосфера као да је Хрватска у најмању руку земља значаја Њемачке или Француске у Европској унији, па тобоже од ње зависи не само европски пут Црне Горе, него и будућност те државе кроз сва стољећа и еоне који су пред нама.
И што је крајње поразно, пропагира се Црна Гора као понижена и поражена земља без иоле дигнитета и достојанства – и то све чине медијски бескичмењаци који себе гласно представљају да су „Црногорци“. Зато би ДПС коначно требало извести на чистац – да ли се та партија поносних Црногораца отворено залаже за то да брод Јадран треба припасти Хрватској.
У свему томе, интересантан је и детаљ да је Тв Нова М дала простор бившем министру иностраних послова Хрватске, Мирку Ковачу, који је за тај медији изјавио да је имовина над школским бродом Јадран „дио пакета преговора о хрватско – црногорским односима“, те да је понашање министра одбране Краповића који тај брод својата провокација.
Ако се занемари чињеница да се упадљиво велики медијски простор даје хрватској страни (што смо већ констатовали), интересантно је да се на основу Ковачеве изјаве може закључити да је Црна Гора, како се чини, у погледу брода „Јадран“ већ нешто обећала Хрватској.
С тим у вези сада је кључно питање шта и како Ервин Ибрахимовић и Ранко Кривокапић преговарају у име Црне Горе са Загребом – и да ли то што раде – раде у интересу Црне Горе или Хрватске. Такође, ово питање више не може да заобиђе ни премијера Милојка Спајића. Европски пут је лијепа прича, али ако он може доћи само по цијену губљена државног достојанства Црне Горе онда то нису теме око којих се преговара. Ову чињеницу би морали знати сви који се баве политиком у Црној Гори, јер им неће судити само овдашње генерације већ и историја.
