Уторак, 5 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Наташа Вујисић Живковић: Упоредни педагошки поглед на развој Универзитета Црне Горе

Журнал
Published: 27. април, 2024.
Share
Зграда универзитета Црне Горе, (Фото: Архива)
SHARE

Пише: Наташа Вујисић Живковић

Након јучерашњег чланка о задатку универзитета професора Душана Крцуновића, било би претенциозно одговарати. Но, како се та игра о самом појму образовања, па и универзитетског, разиграва између „господара“ и „роба“, узмимо да су то философ и педагог, овде бих, уз честитку педесетогодишњице Универзитета Црне Горе, додала само неке, напомене из, за ширу јавност често досадног, педагошког угла.

Најпре, професор Крцуновић је добро истакао разлику између Сорбонске и Болоњскње декларације и њихових последица на развој високошколског образовања у Европи.

Мора се рећи да је на ширем подручју од Црне Горе (Хрватска, Србија) „Болоња“ прихватана брже него на водећим европским универзитетима. Неки су се чак тиме и хвалилили, истичући своје недомишљене програме, статуте итд, као пример за целу Европу!

Нажалост није било тако. Када се потписана на факултетском нивоу 2006. године укључила у тај реформски процес, најважније јој је било да се београдски Филозофски факултет угледа на најбоље факултетет тог типа у Европи ( а некадашња „подела униветрзитета“, сада умногоме представља „поделу Филозофског факултета“). Тако се видело да „Болоња“ на елитним универзитетима није схваћена као нека „практизација“ и повртићење високошколског образовања, него, напротив, као пут који би требало да донесе већу истраживачку компетенцију у свим универзитеским профилима.

Душан Крцуновић: Удахни спасоносну ријеч

Универзитет Црне Горе, сада делује као интегрисан универзитет, у томе „конфедерални“ Универзитет у Београду, заостаје за њим, а стварањем интегрисаних студијских програма где је то европска пракса, нпр. у образовању учитеља, направљен је још један корак напред. Истовремено, заоштрени су, бар колико се може видети са дистанце, услови за стицање мастер дипломе, и истраживачки рад студената, наравно уз велико исцрпљивање професора којих је у Црној Гори мало, је подигнут на виши степен.
То су добре основе, да се поново узме у разматрање оној упитник о повратку из наслова чланка професора Крцуновића.

*Ауторка је редовни професор историје педагогије на Филозофском факултету у Београду.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала

TAGGED:Душан Крцуновићнаташа вујисић живковићуниверзитетфакултет
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Милош Лалатовић: Урбана књижевност у бившој Југославији
Next Article О. Гојко Перовић: Велики дани

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Војин Грубач: спорне тезе, Црна Гора- Косовска битка 1389?!

Пише: Војин Грубач У синоћњој емисији “Неђеља у петак”, коју је водила јако професионална новинарка…

By Журнал

Ковид мијења карактер људи: Млађи постају зловољнији, подложнији стресу и неповјерљивији

Утицај пандемије ковида 19 је можда толико велики да мења карактер људи, показују резултати једног…

By Журнал

Жарко Марковић: Ко зна зашто је то добро

Пише: Марко Жарковић Институције БиХ најпрецизнија су слика земље у којој су смјештене. Посљедњих десетак…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Вук Бачановић: Клио шути, Мило прича

By Журнал
Други пишу

Душан Крцуновић: Људи који су се одрекли срца

By Журнал
Гледишта

Џо Лорија: Џулијан Асанж напокон слободан

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Етнофедерализација – чедо ДПС идеологије!

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?