Недеља, 16 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Наташа Вујисић Живковић: Упоредни педагошки поглед на развој Универзитета Црне Горе

Журнал
Published: 27. април, 2024.
Share
Зграда универзитета Црне Горе, (Фото: Архива)
SHARE

Пише: Наташа Вујисић Живковић

Након јучерашњег чланка о задатку универзитета професора Душана Крцуновића, било би претенциозно одговарати. Но, како се та игра о самом појму образовања, па и универзитетског, разиграва између „господара“ и „роба“, узмимо да су то философ и педагог, овде бих, уз честитку педесетогодишњице Универзитета Црне Горе, додала само неке, напомене из, за ширу јавност често досадног, педагошког угла.

Најпре, професор Крцуновић је добро истакао разлику између Сорбонске и Болоњскње декларације и њихових последица на развој високошколског образовања у Европи.

Мора се рећи да је на ширем подручју од Црне Горе (Хрватска, Србија) „Болоња“ прихватана брже него на водећим европским универзитетима. Неки су се чак тиме и хвалилили, истичући своје недомишљене програме, статуте итд, као пример за целу Европу!

Нажалост није било тако. Када се потписана на факултетском нивоу 2006. године укључила у тај реформски процес, најважније јој је било да се београдски Филозофски факултет угледа на најбоље факултетет тог типа у Европи ( а некадашња „подела униветрзитета“, сада умногоме представља „поделу Филозофског факултета“). Тако се видело да „Болоња“ на елитним универзитетима није схваћена као нека „практизација“ и повртићење високошколског образовања, него, напротив, као пут који би требало да донесе већу истраживачку компетенцију у свим универзитеским профилима.

Душан Крцуновић: Удахни спасоносну ријеч

Универзитет Црне Горе, сада делује као интегрисан универзитет, у томе „конфедерални“ Универзитет у Београду, заостаје за њим, а стварањем интегрисаних студијских програма где је то европска пракса, нпр. у образовању учитеља, направљен је још један корак напред. Истовремено, заоштрени су, бар колико се може видети са дистанце, услови за стицање мастер дипломе, и истраживачки рад студената, наравно уз велико исцрпљивање професора којих је у Црној Гори мало, је подигнут на виши степен.
То су добре основе, да се поново узме у разматрање оној упитник о повратку из наслова чланка професора Крцуновића.

*Ауторка је редовни професор историје педагогије на Филозофском факултету у Београду.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала

TAGGED:Душан Крцуновићнаташа вујисић живковићуниверзитетфакултет
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Милош Лалатовић: Урбана књижевност у бившој Југославији
Next Article О. Гојко Перовић: Велики дани

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Милош Лалатовић: Шок мајстор – Ненад Џони Рацковић

Пише: Милош Лалатовић Један од људи, који у урбаном Београду, а и широм бивше Југославије…

By Журнал

Руска економија под опсадом и улога Кине

Како се Русија суочава са драматичним економским санкцијама, чије су глобалне реперкусије без преседана, чини…

By Журнал

Дан Ванг: Нација инжењера против нације адвоката

Пише: Ден Ванг Инжењери, буквално, владају савременом Кином. До 2002. године, свих девет чланова Сталног…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Фото-прича о кампусу УЦГ: пјешачке стазе, дрвореди и неформални простори једнако важни као и учионице

By Журнал
Гледишта

ДПС сазнања заслужују аплауз

By Журнал
Гледишта

Џек Поулсон: Од транспарентности до тајности – промјена курса Националног фонда за демократију

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Крег Мареј: Газа и пукотине у неолибералном систему

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?