Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov napomenuo je prošlog petka u obraćanju kolegama: „Svi smo mi profesionalci, i znamo da ovo nije preterivanje”. Govorio je o oceni predsednika Rusije Vladimira Putina da je nastupila „istorijska prekretnica”, te da sledi „najopasnija i najneizvesnija, istovremeno i najvažnija decenija od kraja Drugog svetskog rata”.
Sličan osećaj, da se svet nalazi u prelomnom momentu, zanimljivo, iskazuju i njegovi suparnici. Još zanimljivije, kad se razgrne kroz maglu propagandnih slogana, primetan je i pesimizam u pogledu strane na koju će se ovaj prelomni momenat prelomiti.
Strah i nada
Naime, „ovo je momenat velikog straha i slabašne nade”, poručuje Martin Volf, glavni ekonomski kolumnista „Fajnenšel tajmsa” i, po „Blumbergu”, „jedan od najuticajnijih ekonomista sveta”, nekada „vatreni zagovornik globalizacije i deregulacije” po američkom neoliberalnom modelu. On je u međuvremenu revidirao svoje stavove, i upravo objavio knjigu pod naslovom „Kriza demokratskog kapitalizma”, a to će reći, zapadnog sveta i njegovog modela upravljanja, to jest, vladavine.
Samo po sebi se razume da uticaj Martina Volfa ne može da se meri s Lavrovljevim ili, još manje, s Putinovim uticajem. Ali to ne znači da i Volf nije u stanju da, baš kao i Lavrov i Putin, prepozna trenutak u kome se svet nalazi. Te otuda i Volfov pesimizam koji je proporcionalan Lavrovljevom samopouzdanom optimizmu.
Zapadne zemlje koje predvodi Amerika, ukazao je Lavrov na razloge za svoj optimizam u govoru povodom Dana diplomatskih radnika, „do nedavno su igrale odlučujuću ulogu u oblikovanju uslova međunarodnih odnosa, globalne ekonomije i finansija. One su do te mere zloupotrebile tu poziciju, da čitav svet sad shvata da ovako dalje ne može”. I da novi svet mora da bude izgrađen na „osnovu pristanka i balansa interesa svih država, umesto na diktatu kolektivnog Zapada i onih koji žele da nastave da vladaju svetom kolonijalnim i neokolonijalnim metodama.”
Fijasko zapadnog plana
„Izolacija je iluzija”, prkosno je poručio ruski šef diplomatije. „Oni koji već godinama flagrantno krše Povelju Ujedinjenih nacija, koji su počinili kriminalnu oružanu agresiju na Jugoslaviju, Irak i Libiju, koji su svoju reputaciju ukaljali krvavim zločinima kolonijalizma i koji i sada nastoje da obnove kolonijalnu praksu u svojim odnosima sa zemljama širom sveta, stavili su same sebe u međunarodnu izolaciju.”
Sve u svemu, naglašava Lavrov u svojevrsnom manifestu antizapadnog-antikolonijalizma, „zapadni plan da izoluje Rusiju i ogradi je od ostalih doživeo je fijasko. Uprkos antiruskim bahanalijama Vašingtona, Londona i Brisela, mi jačamo dobrosusedske odnose u najširem smislu te reči sa većinom u svetu – s državama Evroazije, azijsko-pacifičkog regiona, Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike, koje se vode sopstvenim vitalnim nacionalnim interesima…”
„Glavni kurs globalnog razvoja, i pozicije naše i drugih zemalja u novoj, policentričnoj arhitekturi, biće odlučene u godinama pred nama”, predviđa ruski šef diplomatije.
Ali nije ovaj zapadni model upravljanja – eksploatacija svih drugih zarad sopstvene koristi – svoju privlačnu moć izgubio samo u svem ostatku sveta kada mu je pokazao svoje pravo lice.
Već je poraz Zapad doživeo i na samom Zapadu tako što je sistem počeo da proždire samog sebe. Ukazuje Martin Volf iz „Fajnenšel tajmsa” na jedan poražavajući podatak koji, kad se malo bolje razmisli, potvrđuje sve optužbe o ljudožderskoj prirodi tog, kako kaže Lavrov, poretka zasnovanog na nekakvim „’pravilima’ o kojima neprestano govore a nikada ih nikome nisu pokazali”. Evo i tog Volfovog podatka: od 1993. do 2015, najbogatijih 1 odsto prisvojilo je 52 odsto ukupnog rasta realnog porodičnog prihoda.
Uostalom, slične brojke o besramnom bogaćenju prebogate manjine nauštrb svih ostalih objavljuju se i svake godine prilikom njihovog okupljanja na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, pa se taj brutalni proces svejedno nastavlja u meri u kojoj mu to omogućavaju štampanje novca bez pokrića i pristanak svih ostalih na takvo stanje stvari.
I dok je pristanak na Zapadu, Volfovim rečima, obezbeđen tako što su „bogati kidnapovali politiku kroz finansiranje kampanja i sveprisutno lobiranje”, ukratko, „korupcijom”, pristanka je u ostatku sveta sve manje.
Nova arhitektura sveta
A dokaza u prilog Lavrovljevoj tvrdnji da se baš to događa iz dana u dan ima sve više.
Pa tako čak i „Fajnenšel tajms” sad uspeva da uoči, jer više ne može da se pravi da ne vidi, da se „sada menja svetski ekonomski poredak u kome su SAD bile neprikosnoveni vladar, a dolar vodeća valuta… Tempo dedolarizacije se ubrzao”, piše londonski list, i ukazuje da bi „ekspanzijom BRIKS-a dedolarizacija trgovinskih tokova mogla i da se proširi”.
S tim u vezi, Saudijska Arabija i definitivno želi da se priključi i BRIKS-u i Šangajskoj organizaciji za saradnju, potvrdio je ambasador Rusije u toj zemlji Sergej Kozlov, a svakako, kada je o prestrojavanju sveta reč, ne sme da se zanemari ni onaj ključni podatak da se antiruskim sankcijama Zapada nije priključio niko izvan Zapada.
To, ipak, ne znači i da gospodari Zapada i dalje nisu dovoljno moćni da bi bili opasni. Imaju i dovoljno sredstava i nedovoljno savesti za to; američko-norveška diverzija Severnog toka samo je poslednji dokaz takvog stanja. Pa zato ovo i jeste, kao što Putin reče, ”najopasnija i najneizvesnija, istovremeno i najvažnija decenija od kraja Drugog svetskog rata”. Od njenog ishoda, nije preterano reći, zavisi sudbina sveta u kome živimo.
Koliko je zaista opasna decenija pred nama? Kako će izgledati nova arhitektura sveta? I ko će je izgraditi?
*O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku” govorili ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević i urednik u dnevnom listu Politika Bojan Bilbija.
Izvor: Nikola Vrzić/ Sputnjik
