Проти Сави Накићеновићу, знаменитом Бокељу, свештенику, родољубу и истраживачу, било је посвећено шесто вече манифестације „Трг од ћирилице“, поводом стогодишњице његове смрти. О његовом животу и богатом научном раду говорили су историчар и публициста Горан Комар и професор Ђорђе Бубало, док је одломке из Накићеновићевих дјела казивала драмска умјетница Милица Лучић.
По ријечима историчара и публицисте Горана Комара, његово дјело свједочи о очувању идентитета народа у Боки Которској и представља важан вид отпора културној асимилацији крајем 19. и почетком 20. вијека.
-Узмимо у обзир културна и просвјетна друштва, првенствено “Просвјету”. На сасвим темељном нивоу ту су и ствараоци из круга Цвијићевих сарадника, међу којима високо мјесто припада оцу Саву Накићеновићу. Погледајте само просторну дисперзију подручја које је истраживач дотицао: Книн, Конавли, Бока. Први знатнији рад проте Саве је „Опћине херцегновска, рисанска, перашка и Суторина”, који је спремао за објављивање у Српском етнографском зборнику, ал овај рад се није самостално штампао, већ га је Накићеновић прерадио и уградио у обимнију регионалну студију „Бока”, казао је Комар.
Током живота био је под сталним надзором аустроугарских власти, које су га приводиле и уништавале његове записе. Како истиче Комар, он је, упркос томе, остао посвећен својој парохији у Сасовићима и родним Кутима.
– Због тога је његово дјело по суштини жртва. И због тога отац Саво живи и данас у своме крају и васколиком свом народу. Снага кућанске дјеце, иако и у наше вријеме уливана у њиховим породицама, не долази из њиховог фамилијарног оквира, већ долази из најдубљег бола и најдубље тачке људске осјећајности коју је отворио народни раскол њиховог краја и њиховог народа, да се ипак обрати у обдржавајући и васкрсавајући стуб веселости и побједе, истиче он.
Обиљежени јубилеји славних битака на четвртој вечери 13. „Трга од ћирилице“
Како је казао професор Ђорђе Бубало, упркос кратком животном вијеку и изазовном времену у којем је стварао, прота Саво је дао значајан допринос проучавању Боке Которске. Сарађивао је са Јованом Цвијићем, а велики дио свог рада посветио је очувању српске културне баштине.
– О сарадњи попа Сава са Цвијићем и са Српском краљевском академијом сведоче његова писма у Цвијићевој заоставштини у Архиву Српске академије наука и уметности, као и записници са седница академијиних одељења, рекао је Бубало.
Током ратних година провео је вријеме као заробљеник у тврђави Мамула, што је, како истиче Бубало, трајно нарушило његово здравље.
– После рата, пуна срца због ослобођења и уједињења, Поп Саво је нашао у себи неслућену енергију да настави са родољубивим истраживањем. Своја осећања због победе у рату овако је исказао у аутобиографији: „Сврхом октобра 1918. доживјесмо и пропаст црно-жуте авети и уједињење цјелокупног српског народа. Обнови се Душаново царство, све нас загрли Душанов бијели орао под окриљем Витешког дома Карађорђевића. Сретно било!“, подсјетио је Бубало.
Прота Саво Накићеновић остаје упамћен као један од најзначајнијих истраживача Боке Которске. Његово дјело „Бока“ и данас свједочи о времену, људима и обичајима овог краја, чувајући од заборава оно што је стварно и баштињено генерацијама.
У оквиру 13. манифестације „Трг од ћирилице” у Херцег Новом, вечерас у 20:30 часова биће одржано вече посвећено промоцији изабраних дјела Митрополита Амфилохија, поводом пет година од његовог упокојења.
