Нема портала или новине који нијесу ове дане искористили за најаву такмичења које нас очекују у овој години, и нема таквог текста или најаве који у средиште своје пажње нијесу ставили Олимпијске игре у Паризу предстојећег љета.
Домаће навијаче у том смислу очекује доста узбуђења. На микро-плану црногорске спортске публике реална очекивања се као и у претходним олимијским циклусима своде на ватерполисте и рукометашице од којих се тражи не само пласман у Париз који још није изборен, него и медаља тамо. Јесте да ни једни ни други не значе међу својом конкуренцијом оно што су значили ватерполисти 2008. или 2012. када им је за мало измакла медаља, или „лавице“ 2012. у Лондону када су освојиле једину до сада олимпијску медаљу у историји Црне Горе, ону сребрну. Мање шансе да се пласирају на игре, а још мање да тамо нешто направе и ако оду тамо имају црногорски кошаркаши и рукометаши, али велики би успјех био за њих и за нас, њихове комшије и рођаке да их видимо као олимпијце.
На неком већем нивоу спортског квалитета гледаћемо спортисте из Србије који „јуре“ нови национални рекорд. Послије 8 медаља у Рију (2 злата) и 9 у Токију (3 злата) сада се жели двоцифрен учинак. И наравно бар једно злато више! Такав учинак би Србију вјероватно увео међу 20 најбољих земаља свијета, од 200 колико их броји свјетска олимпијска породица. А то би стварно био невјероватан и спортски и државни успјех без премца.
Кошаркаши са Јокићем, Новак Ђоковић и одбојкашице у центру су пажње српске спортске јавности по том питању. Очекује се да се на играма у Паризу нађу још кошаркашице, ватерполисти и можда, рукометаши. Ако прођу, кандидати су за медаљу. Овим спортским дужинама треба прикључити вансеријске баскеташе који имају све европске и свјетске титуле, па и бронзу са прошлих игара у Токију. Дакле са овим, до сада побројаним, ми смо у врло реалној зони од 5+ медаља.
Ко помиње прати спортска дешавања у Србији и свијету, тај зна да су озбиљни кандидати за медаље у Паризу и атлетичари, и стријелци, и рвачи, и џудисти, и кајакаши/веслачи из Србије. Па што да не и још неки тенисер или још неко из шире гарнитуре српског олимпијског тима.
А док не почне највећа смотра свјетског спорта крајем јула, мјесец дана прије тога у Њемачкој ће се играти ЕУРО 2024 са Србијом која наступа у групи са Енглезима, Данском и Словенијом. Једна побједа и један реми би били гарант проласка у наредну фазу и брисања катарске љаге са лица српског фудбала. Што да не?
Оливер Јанковић
