Kako su samo perfidno, u cilju „efektnijeg” spina i stvaranja kulta, izmislili da se paljenje guma i vriska odvijala na Belvederu, a tamo uopšte nije.
Belvedere je naime restoran na putu ka Podgorici s desne strane nekoliko kilometara niže od mesta gde se odvijao „vudu piroman − vulkanizera”.
A ovo mesto nisu nazvali po pravom nazivu jer je nekako zaostalo… Kruševo ždrijelo..
A đe ćeš s tim u EU..? Kako? Nikako! Čuš Kruševo ždrijelo, ma makse! No ajmo mi Belvedere, i to isključivo! A kako kad to nema veze s nama i onijim od 4/5. septembra…
Kakve ima veze što nema nikakve veze, jer, sada se piše: NAŠA EPOPEJA, i tačka!
Ali, ipak, na Belvederu je restoran a tamo nismo bili nego na Kruševom ždrijelu?! Ne možemo našu svijetlu epopeju đe smo se imali svi utušit od onijeg gadnih gumetina sada pravit još i na „lažavinama”.
Ma nema veze, ni Montenegro nema nikakve veze sa pravom Crnom Gorom (okupatorski naziv kao i Karadag), ali mnogo ljepše zvuči! Tako i Belveder je kul (iako je i to okupatorski naziv, važno je samo da nije srpski), ma ka da si maršira nasred Pjace Venecija, u Rimu…
Belvedere je laž, ali je kul.
U kakvom mi „ždrijelu” živimo…
Filip Dragović
