Британски истраживачи кажу да свирање неког музичког инструмента или певање делотворно делује на стање мозга у старости. Резултати њихове студије показују да је вежбање или читање музичких нота добро за памћење и решавање сложених задатака. У анализи објављеној у Међународном часопису за геријатријску психијатрију они наводе да би музика требало да се посматра као животни стил којим се одржава здравље мозга. Испитивали су више од 1.100 људи, старијих од 40 година. Просечна старост испитаника била је 68 година. Научници са Универзитета у Ексетеру анализирали су податке о њиховим функцијама мозга у оквиру шире студије, која се бавила начином на који наш мозак стари и зашто се код људи јавља деменција. Посматрали су на који начин делује свирање инструмента, певање, читање и слушања музике.
Научници су упоредили когнитивне податке људи који су се у животу на било који начин бавили музиком и оних који нису. Резултати су показали да је позитивних ефеката било код људи који су свирали музичке инструменте, што може бити резултат „вишеструких когнитивних активности“.
Свирање клавира или клавијатура било је, чини се, најделотворније, али се и свирање дувачких и дрвених дувачких инструмената показало корисним. Само слушање музике није довољно за когнитвно здравље. Лековито је и певање кажу истраживачи, а један од разлога јесте друштвени аспект те активности попут певања у хору или у групи. „Реч је о осетљивом тестирању мозга и у могућности смо да сагледамо појединачне аспекте мождане функције, као што су краткорочно памћење, дугорочна меморија, решавање проблема и како занимљива музика утиче на то“, објашњава Ен Корбет, ауторка студије за ББЦ. „Ови налази у великој мери потврђују предности музике, које су нам и биле познате. Свирање инструмента је ефикасно, а посебно када се настави са њим и у старијим годинама“, додала је.
Порука јавног здравља
Иста студија показала је да су људи који су редовно читали нотне записе боље памтили бројеве. „Наш мозак је мишић и као и сваком другом потребан је тренинг. „Читање музике је помало као учење новог језик, изазовно је“, каже докторка Корбет. Научници нису тестирали потенцијалне користи бављења музиком по први пут у каснијем животом добу, али Корбет на основу тренутних података, сматра да би и то било „веома корисно“. Иако је потребно урадити додатна истраживања, професорка Ен Корбет сматра да би музичко образовање требало промовисати у оквиру јавног здравља, како би се подстакли одрасли да се врате музици у каснијим годинама. „Порука је да људи могу проактивно да смање ризик од когнитивног пада или деменције уколико се на неки начин баве музиком.
„Ова студија сугерише да би то могао да буде начин којим се побољшава стање мозга у старости“, каже она. Докторка додаје да то не значи да деменција не може да се јави уколико се свира неки музички инструмент, јер то није „тако једноставно.“ Деменција УК, добротворна организација, каже да су резултати „позитивни“.
„Певањем и свирањем људи могу да се баве чак и када су због деменције изгубили друге способности или средства комуникације“, каже Каролин Скејтс из организације. „Ако знате неког са деменцијом који ужива или је уживао у певању или свирању неког инструмента, донесите им те инструменте или нотне записе, користиће им“, додаје. Стјуарт Даглас свира хармонику од осме године, а има 78 година. Он сматра да му то одржа мозак „активним“, а да помаже и његовим колегама. „Редовно свирамо у кафићима где се окупљају људи са губитком памћења. Приметили смо на који начин наша музика делује на њих. „Не сумњамо да је бављење музиком имало важну улогу у одржавању здравља нашег мозга“, каже овај 78-годишњи музичар. Истраживање је подржао британски Национални институт за истраживање здравља и неге.
Аурелија Фостер
Извор: ББЦ
