Пише: Атанас Ступар
Не чудите се Демократској Партији Социјалиста што прогони језик којим говори већинска Црна Гора. Прогоне га с намјером да заштите мрак у коме се осјећају моћно и недодирљиво. Бивша црногорска власт је из образовних програма и школских лектира избацила српску језичку културу како би на њено мјесто уселила идеолошки мрак као своје сигурно и дугорочно уточиште.
На другом крају свијета у Јужној Кореји објеручке прихватају оно што су бивше црногорске власти прекрижиле и избациле из ђачких лектира. Уз Јована Јовановића Змаја ДПС власти су нашим ђацима ускратиле дјела Бранка Радичевића, Милоша Црњанског, Десанке Максимовић и много других великана писане ријечи.
Ових дана сазнајемо из новина да се “На једној од најпрометнијих метро станица у Сеулу, City Hall, гдје дневно прође готово милион путника могу видјети и прочитати стихови пјесме Јована Јовановића Змаја, „Мрак“, на два писма, ћирилици и хангулу – службеном језику Јужне Кореје.
Иако је по броју становника Јужна Кореја скоро 100 пута већа од Црне Горе сигурни смо да се у Јужној Кореји неће наћи један у милион пролазника који би имао мотив да разбије таблу на метро станици само зато што је ћирилична и што су на њој исписани стихови српског пјесника. Оно што би се у Јужној Кореји оцијенило као лудост и варварство овдје би се доживјело као борба за национални идентитет.
Док културни народи схватају да из језика свјетлост зрачи у Црној Гори се под пријетњом закона већински језик окива мраком.
Оно што с радошћу читају путници метроа у Сеулу силом закона је ускраћено основцима и средњошколцима у Црној Гори. Лијепе и васпитне поруке корисне младим генерацијама стара власт је кроз законске процедуре застрла мрклим мраком.
Изнијећемо на дневну свјетлост пјесму Јована Јовановића Змаја. Заједно ћемо је прочитати не само због њене љепоте већ и поучности. Стихови Јована Јовановића Змаја помоћи ће нам својом симболиком да боље схватимо вријеме у коме живимо.
МРАК
„Мислио би човек
Кад погледа мрак,
Да је страшно моћан,
Да је силно јак.
То би било наопако
Ал на срећу није тако
Свећицу зажежи,
А мрак одмах бежи!“
Ова Змајева пјесма написана прије 100 и више година на најбољи начин описује доба мрклог мрака којем смо били изложени током ДПС владавине. Описује пјесма и ону свећицу коју је народ Црне Горе упалио прије четири године и растјерао страховладу ДПС мрака.
Да ли је прошло вријеме у коме смо се плашили мрака? Може ли нам се мркли мрак поново вратити било у старом или неком новом облику? Хоћемо ли имати довољно свећица и одлучности да мрак сузбијамо?
Хоћемо ако смо политички и национално сазрели. Зато удружимо снаге како би били довољно јаки да одбранимо свјетлост и слободу од мрака било које идеологије.
Окренимо се богатству језика. Вратимо га у школе и образовне програме. Дајмо му државни значај и снагу. Просвијетлиће нас и огријати.
