Први најочигледнији кораци ка уједињењу Србије и Црне Горе у једну државу су направљени склапањем Тајног споразума од 23. септембра, 1866. године између Црне Горе, књаза Николе I Петровића и Србије, књаза Михаила Обреновића на Цетињу

Српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола I Петровић на данашњи дан 1866. године закључили су уговор о заједничкој борби за ослобођење од Турака и уједињење српских земаља.
Први најочигледнији кораци ка уједињењу Србије и Црне Горе у једну државу су направљени склапањем Тајног споразума од 23. септембра, 1866. године између Црне Горе, књаза Николе I Петровића и Србије, књаза Михаила Обреновића на Цетињу.
Једна интесантна ствар јесте што су обје династије, и црногорски Петровић-Његоши и српски Обреновићи, били са црногорских простора.
Према том споразуму, послије успјешног рата против Османског царства, који је био усмјерен ка ослобођењу српског народа који је живио под Турцима, Никола се требао одрећи престола у корист књаза Михаила, а Црна Гора припојити јединственој српској националној држави, започињући подређивањем црногорских снага српској војсци.
Члан 2 војног споразума:
„У случају успеха, Књаз Црне Горе придружиће Црну Гору српској држави и признати књаза Михаила за владаоца.“
У ту сврху министарство Илије Гарашанина, и самог по поријеклу Црногорца, послало је Милана С. Пироћанца по споразуму на Цетиње, који је требао да спроведе детаљну анализу ситуације у Црној Гори, модернизацију војске, уједињење команде и припрему за ратне активности, отворивши канцеларију.
Извјештај о Црној Гори и Црногорцима који је Пироћанац послао Београду је толико обиман, да је објављен у виду књиге.
Идеје о коначном испуњењу планова нијесу доживјеле плода, јер је недуго потом, српски владар Михаило Обреновић изненада убијен у Кошутњаку, 1868. године.
Извор: ИН4С