Пише: Филип Драговић
Брутално, разбојничко убиство двоје људи код Бијелог Поља, од стране „вишеструког повратника“ заледило је крв у жилама сваком нормалном грађанину ЦГ, а и шире од наше земље. Ником здравом не пада на памет да броји крвна зрнца и вјерску припадност убице и убијених. Јер, очигледно је да мотив убиства лежи у криминалном и неурачунљивом, а не никако националном, идентитету злочинца.
Недавно, послије инцидента вршњачког насиља у Бару, потенциран је тај идентитетски моменат. Упркос томе што се радило о дјетињем узрасту, и упркос томе што, на нашу велику жалост, примјера вршњачког насиља имамо и у изразито једнонационалним срединама. Некако је било наметнуто, и од ефендије реиса, и од господе политичара, да је инцидент у Бару обојен ксенофобијом и шовинизмом, а не примитивизмом и неваспитањем. Хорор сцена из Београда и Босанске Крупе, које говоре о декаденцији малољетничког узраста, која нема везе са национализмом, нијесу биле довољан разлог да се преиспитамо прије него малим звјерима из Бара прилијепимо етикету национализма.
Као да све ово скупа, у Бијелом Пољу и Бару, није довољно мрачно, мучно и тешко, без да му придајемо ноту коју ови догађаји суштински немају?
