У Црној Гори постоје само становници. Ниђе грађанина нема. Јер, ако немаш скоро никаква права, ако живиш у хаосу од државе, не можеш бити грађанин све и да по сред чела истетовираш ту чаробну ријеч. Нема ни Црногораца, Срба, нема ни Албанаца, па ни Бошњака. Сви смо исти, осуђени једни на друге, да станујемо, дишемо из дана у дан као по казни, искомплексирани од историје, лажног морала и аутодеструктивног јунаштва које је увијек на граници дивљаштва.
Постоје само становници више класе који се добро спрдају са народом. Они којима се може све. Зато драги тинејџ становниче, кад те у каквом парку пресретне шифуњер од полицајца, брутално истресе из гаћа како би нашао крунски доказ да оправда дневницу и прековремене, сјети се онога чика што штипавицама качи државну заставу на жицу, што са терасице вири у бијелој трикмајици. Е, њему нико не може ништа. Он је моћан.
Драги становниче са положеним возачким, кад заборавиш да вежеш појас, па те заустави полицајац са осмијехом јер ће те ребнути макар 50 еура за тај појас и сигурно окривити и да немаш прву помоћ или ланце у сред љета, сјети се да је дугогодишњи начелник и Бог плавих униформи постао колумниста и позвао сву полицију на непослушност. Позвао их да и даље само слушају чика у бијелој трикмајици.
Док се будеш ломио од банке до банке покушавајући да набавиш папире за какав стамбени кредит који ћеш доживотно отплаћивати, сјети се колико станова имају поједини становници више класе и да си ти само становник, а они велепосједници.
Ово је земља у којој се никоме не дигне због тону и по кокаина, због милионских афера, али се сви дигну због вјере, иако правих вјерника има врло мало.
Ако имаш снаге, можеш у овој земљи све. Можеш да будеш страх и трепет, да позиваш полицију да ти се поклони и клекне, да командујеш и кад ниси више командант, да се залијећеш на кордон и пробаш да се пробијеш упркос својој некорпулентности.
Пуштиће те брзо, баш као чика у трикмајици. Јер он зна све трикове. Довољно је да познајеш тужиоце и судије, да са собом водаш каквог покондиреног адвокатчића који ће скоројевићки на главу да метне шешир који није ни за плажу, али изгледа јесте за нашу сунчану судницу. Ни свилена марама око кратког врата не чини адвоката.
Наш чарлибраунолики тужилац вјерује у талик, а талик и такулин сличне су ријечи. Све се врти око пара и товара.
Држава у којој је чико у трикмајици слободан човјек, у тој држави сви становници су затвореници.
Не серимо више о слободи!
Извор : Вијести
Аутор : Ђуро Радосавовић
