Белведер, не онај историјски, већ онај који се одиграо у најновијим временима на Крушевом ждријелу, феномен је посебне врсте, који се само дјелимично може објаснити појмовима клиничке психологије.

Несразмјера између „Белведера” са Крушевог ждријела и оног „Белведера” који се имагинира у свијести „првобораца” у спаљивању гума има величину „црне рупе”.
Из те рупе ових дана, потпуно супротно свим астрофизичким теоријама, ипак излазе неке појаве и гласови. То што причају и како се оглашавају збиља нема никакве везе са законима природе и логике, чак се пуно тога дешава упркос тим законима.
Посљедња манифестација на цетињској Љетњој позорници и проглашење мјеста спаљивања гума за мјесто излазећег сунца (!) представља клинички случај помрачења памети.
„Jutros je sunce sreće ogrijalo s Belvedera, sloboda se osmjehuje – pobjeda je naša vjera”: www.pobjeda.me
Међутим, има озбиљних научника који вјерују да црна рупа, на крају, ипак, поједе саму себе. Рекло би се, да ћемо у Црној Гори, без опреме из Церна, акцелератора и честица, моћи да видимо демонстрацију таквог покуса.
Драговић/Урван