Јуче су медији огласили да је под сумњом за трговину људима ухапшена савјетница Ервина Ибрахимовића. Потом је стигло појашњење из Ервинове странке, тј. друштва с ограниченом одговорношћу под власништвом ДПС-а (прим. М. У.), да осумњичена М. Д. није његова савјетница, већ само у МКИ-у ради као самостална савјетница.
У чему је разлика!? Па, отприлике, то је иста дилема као оно што се својевремено разматрала разлике између службеног језика и језика у службеној употреби. Наш народ би лако то ријешио крилатицом „није шија него врат”.
Било како било, списак кључних ријечи (као у наслову овог чланка) временом ће се, очевидно, само проширивати, а Ервин Ибрахимовић остаће упамћен по својој политичкој мимикрији, потпуном одсуству сваке политичко-етичке принципијелности.
Иначе, принцип да представници мање бројних народа увијек буду у свакој влади Црне Горе; наравно, ако се демократски и уљудно владају, сасвим је здрава цивилизацијска тековина.
Дочим, у случаја БС-а тај се принцип заротирао, па је истинитије рећи: Ервин Ибрахимовић треба да буде дио сваке црногорске владе, јер како је деценијама Ђукановић успијевао да присвоји државу, тако је и Ибрахимовић присвојио странку.
Све док тако буде било, у Црној Гори неће бити ич од демократије, ни политичке етике. Ако се још мало вратим лексичком потенцијали народа, не знам да ли бих могао наћи прикладнију ријеч доли да Ервина назовем политичким подмуклаћем. Сасвим је друга ствар политичко лукавство, дипломатија и слично.
Милован Урван
