Piše: naš stalni dopisnik sa Divljeg zapada Milija Todorović (u ulozi Garija Kupera)
Nova politička situacija u Crnoj Gori osim dilema kakvi su mogući putevi vlasti, otvara i pitanje kakva može biti crnlgorska opozicija? Opozicija treba svakoj vlasti, pa i ovoj novoj 44. Vladi Crne Gore. Međutim, pitamo se : kakva i koja? Recimo, dosta toga je na mjestu što sada vlastima prigovaraju iz klupa DPS, SD, Bošnjaci („fakat“ što bi oni rekli). Ali to se ne može slušati kao ozbiljna priča zato što svi oni nikad nijesu jednu jedinu riječ rekli protiv istih, sličnih ili još gorih pojava u vrijeme njihove vladavine. Mislim „uslovi za kontrolu popisa“? Pa kad je iko ikada mogao da tu nešto značajnije uslovi DPS vlast? Nikad niko. I zato je Srba („državnih neprijatelja“ po tumačenju DPS) na prošlom popisu bilo manje nego na pretprošlom, a broj građana isti. Zato je srpski jezik stavljen u rang sa manjinskim iako ga na svim popisima govori ubedljivo najveći broj građana Crne Gore.
Elem, ova bi DPS-SD-BS opozicija imala legitimno pravo glasa samo onda ako bi svaki put kad nešto prigovore novim vlastima izrekli jednu „preambulu“ tipa: poštovani građani, ćutali smo kad nije trebalo, tolerisali sve i svašta, kajemo se i tražimo izvinjenje…. i onda, u nastavku izložili ono što sada imaju da kažu.
Drugi tip opozicije se nazire. Dritan kritikuje Mikija. Jakov kritikuje Mikija. Ujedinjena kritikuje Mikija. NSD i DNP onako „iz dubine“ kritikuju Mikija kad god im nešto nije po volji. Osim što nemaju demokratskog „putera na glavi“ kao ovi s lijeve strane parlamentarnih klupa, njihova je kritika konstruktivna jer imaju realnu moć da uslove odvijanje nekih procesa, a ne izlažu nas patetičnoj „komitskoj“ kuknjavi u koju niko normalan više ne vjeruje…
Do čitanja u sljedećem broju….
