Najkomercijalniji film protekle godine „Top gan Maverik” snimljen je pre kovid histerije i pre aktuelnog rata Zapada s Rusijom u Ukrajini. Ipak, ovaj tipično američki militantno-propagandni pamflet savršeno je uklopljen u sve neophodnosti o pitanju podizanja današnjeg vojnog morala u Americi njihovim slobodarskim saveznicima
Sa preko milijardu i po dolara zarade od svetske bioskopske distribucije (zarade koja nastavlja da se uvećava jer je film i dalje na velikim ekranima, a tek započinje njegovo bez sumnje takođe profitabilno prisustvo u katalozima striming servisa) film „Top gan Maverik” je ubedljivo najkomercijalnije filmsko delo na svetu protekle godine. Drugi na toj listi, još jedan od beskrajnih nastavka o dinosaurusima, zaostaje skoro pola milijarde dolara. Da ne ulazimo u to šta je tužnije – što je nastavak jeftine limunade o američkim pilotima herojima od pre tri i po decenije po finansijskim i, avaj, „umetničkim” merilima najbolji film godine ili što mu je konkurencija u tom smislu bila između nastavaka Marvelovih superheroja i dinosaurusa. Bioskopi su, dakle, mesto za zabavu slaboumnih, nezahtevnih, neiskusnih, filmski potpuno pogrešno obrazovanih, za novu generaciju koja se oblači u iscepanu đubre-odeću, hrani se plastikom i hemikalijama iz brzih restorana brze đubre-hrane, „čita” dajdžest verzije đubre-knjiga i takmiči se u dokazivanju svoje gluposti i ludosti na platformama tipa „Tik Tok”. Za njih su i strip-nastavci i dinosaurusi, a posebno „Top gan Maverik”, remek-dela sedme umetnosti. Jer ne samo da za bolje ne znaju već i ne mogu da znaju. Ogroman uspeh ovog filma na najnegativniji mogući način dokazuje sve pomenuto, a sasvim neplanirano, kao neku vrstu kolateralne štete.
Političko propagandno sredstvo
Uostalom, film je počeo bioskopsku distribuciju na jednom od najznačajnijih filmskih festivala – u Kanu. To što je dobio priliku da mu se u ličnu kartu upiše i ta stavka samo je još jedan dokaz pomenutog sunovrata svih kriterijuma u savremenoj filmskoj industriji „Novog vremena”. Iako dolazi iz posle tri i po decenije, „Top gan Maverik” je apsolutno prilagođen, naštelovan do savršenstva, svemu što se vrednim smatra danas. Njegov ogroman, kažu navodno neočekivani, uspeh ima svoje tajne, možda i slučajnosti. Ali je sigurno da je baš kao i originalni „Top gan” stvoren i poturen svetu kao političko propagandno sredstvo. Iako je snimljen (mada tokom vremena i dorađivan) pre kovid histerije i pre aktuelnog rata Zapada s Rusijom u Ukrajini, ovaj tipično američki militantno-propagandni pamflet je savršeno uklopljen u sve neophodnosti o pitanju podizanja vojnog morala u Americi. Isto kao što je i za prvi bilo veoma važno da se izgradi patriotsko osećanje posrnule Amerike u vreme predsednikovanja filmskog kauboja Ronalda Regana, tako je i za aktuelni nastavak, bez obzira što je sada u Beloj kući izlapeli starac a ne stari kauboj, izuzetno važno da se ponovo izglanca kult američkog vojnog heroja.
A ko je za takav poduhvat bolji nego buntovni (jedno od značenja njegovog nadimka Maverik) Tom Kruz, bez obzira što nam se u liku herojskog kapetana superaviona vratio kao 60-godišnjak. Čak se u filmu od svog nadređenog koji ga, razume se, ne podnosi, pominje kao relikt odavno prošlih vremena („vrednosti”), što mu, razume se, nimalo ne smeta da još jednom herojski poleti u misiju za svoju zemlju, ali još više za svoj tim i najviše za slobodu ovog napaćenog neslobodnog sveta. I da, naravno, pobedi. „Budućnost dolazi, ali ti nisi u njoj” – kaže mu admiral iznerviran njegovim neposlušnim postupcima, pa i postojanjem. U ovoj navodno stvarnoj sadašnjosti, međutim, baš je potreban takav lik. Penzionerski mladić Kruz, dobro ispeglanog i fotošopovanog lica i još uvek sportske figure, prepun lažnih testosterona, ratuje sa svojim momcima u gotovo gej zanosu (golišavi igraju američki fudbal u plićaku idilično osunčanog okeana) pa i time ispunjava delove agende novog dobrog u kome i mačo-relikti poput Maverika imaju svoje mesto kada se obavlja posao za naciju, demokratiju i slobodu.
Dobro, nema otvorene muške ljubavi, crni likovi su umereno raspoređeni u pozadinskoj ekipi, čak manjkaju i za modernu ponudu obavezni likovi feminističko-lezbejske superkučke-heroine (pokušalo se, naprotiv, sa evociranjem klasične romanske glavnog belog junaka s belom ženom), sve je kao nekada i ima i njega. Toma Kruza! Bio je jedna od najvećih holivudskih zvezda i u vreme prvog filma, a još više danas, u vreme ovog njegovog nastavka-rastanka. Rastanka od onoga što se podrazumevalo pod holivudskim sistemom superzvezda (Kruzov mladi partner u filmu je u međuvremenu, od kada je sniman film 2018, nestao kao i hiljade njegovih vršnjaka koji su potrošna roba u aktuelnom antizvezdanom Holivudu), ali i rastanka od prevaziđenih socijalno-moralnih vrednosti u međuljudskim i svakim drugim odnosima. Ovo je zaista relikt, kako je ljutiti nadređeni oficir rekao našem Maveriku. Ali relikt koji je superiorno pobedio na svim frontovima. Na čuvenom sajtu „Roten tomatos”, koji sakuplja ocene-kritike najuticajnijih filmskih kritičara već četvrt veka, samo je petnaest naslova doseglo ocenu sto posto, što je oznaka za savršen film. „Top gan Maverik” ima 99 odsto! Dakle, po mišljenju kritike ovo je skoro savršen film (publika je, zanimljivo, bila oštrija – ocena je 96 posto), a po mišljenju Nacionalnog borda američkih kritičara „Top gan Maverik” je proglašen za najbolji film 2022. godine! Pomenuti „Roten Tomato” ima i svoje godišnje nagrade i tri ključne: najbolji film, najbolji film koji je distribuiran u svetu i najbolji akcioni film je, naravno, „Top gan Maverik”. To ni izbliza nije sve. Proteklih meseci film je uspeo da osvoji preko 60 nagrada raznih kritičarskih i esnafskih udruženja, a bio je nominovan za trostruko više uključujući i tri nominacije za takozvani britanski Oskar – nagradu BAFTA! Možda bi mogla i naša Filmska akademija da se priključi histeriji hvalospeva i proglasi ga za film godine?
I novac i nagrade
Naravno, reč je o histeriji. Mediji i marketing odrade svoj deo posla u podizanju „svesti naroda” u željenom pravcu, pa se svemu tome pridruže i povoljne okolnosti (prvi veliki komercijalni film u bioskopima posle kovida u sprezi s paralelnom histerijom oko rata u Ukrajini), pa nedostatak pravih holivudskih junaka na tržištu, te nužda prema celuloidnom holivudskom vojnom herojstvu (kada već nema onog u stvarnosti), a onda i bizarna za današnje prilike odluka da se film snimi bezmalo bez kompjuterskih efekata, onako, „stvarno”, s ljudima koji se, rekoše, zaista nalaze u avionima koji stvarno lete, te uvek upotrebljiva junačka i istovremeno dečački (bez obzira što je u uzrastu dekice) neodoljiva (komercijalna) pojava Toma Kruza koga proglasiše i poslednjom istinskom holivudskom zvezdom, što sve daje zbir od milijardu i po zarađenih dolara i sva pomenuta priznanja pride. A biće ih još. I para i nagrada.
Svetu je, dakle, bio neophodan ovakav film. Posebno onima koji još veruju da su filmovi zabava, a da u Holivudu samo razmišljaju o tome kako će nas sve što bolje zabaviti. „Top gan Maverik” je najbolje sredstvo da se ostvari takav naum. Jeftinih poruka, otrcanih emotivnih naboja, stereotipnog i infantilnog zapleta, neuverljivih prizora povremeno na ivici parodije (da je deklarisan kao komedija, bio bi film godine i u toj kategoriji!), ovaj „najbolji film godine”, po ocenama „struke” i neuke publike, iza svih mana i pored ogromne zarade i pohvala upravo sve te olako oproštene manjkavosti pretvara u neodoljive vrline i sve ukupno u sredstvo za podmetanje propagandnih nauma koje niko, naravno, otvoreno ne pominje (čak će ih i negirati ako se neko usudi da ih primeti). Ostaje jedino da srećni dočekamo pobedu ovako moćno motivisane američke armije nad svim neprijateljima slobodarskog demokratskog Zapada i da svi trijumfalno sačekamo tu divnu budućnost, sa nama i njima i s njim u njoj. Sa uvek potrebnim herojem Maverikom!
Vladislav Panov
Izvor: Pečat
