Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Нова политичка ситуација у Црној Гори осим дилема какви су могући путеви власти, отвара и питање каква може бити црнлгорска опозиција? Опозиција треба свакој власти, па и овој новој 44. Влади Црне Горе. Међутим, питамо се : каква и која? Рецимо, доста тога је на мјесту што сада властима приговарају из клупа ДПС, СД, Бошњаци („факат“ што би они рекли). Али то се не може слушати као озбиљна прича зато што сви они никад нијесу једну једину ријеч рекли против истих, сличних или још горих појава у вријеме њихове владавине. Мислим „услови за контролу пописа“? Па кад је ико икада могао да ту нешто значајније услови ДПС власт? Никад нико. И зато је Срба („државних непријатеља“ по тумачењу ДПС) на прошлом попису било мање него на претпрошлом, а број грађана исти. Зато је српски језик стављен у ранг са мањинским иако га на свим пописима говори убедљиво највећи број грађана Црне Горе.
Елем, ова би ДПС-СД-БС опозиција имала легитимно право гласа само онда ако би сваки пут кад нешто приговоре новим властима изрекли једну „преамбулу“ типа: поштовани грађани, ћутали смо кад није требало, толерисали све и свашта, кајемо се и тражимо извињење…. и онда, у наставку изложили оно што сада имају да кажу.
Други тип опозиције се назире. Дритан критикује Микија. Јаков критикује Микија. Уједињена критикује Микија. НСД и ДНП онако „из дубине“ критикују Микија кад год им нешто није по вољи. Осим што немају демократског „путера на глави“ као ови с лијеве стране парламентарних клупа, њихова је критика конструктивна јер имају реалну моћ да услове одвијање неких процеса, а не излажу нас патетичној „комитској“ кукњави у коју нико нормалан више не вјерује…
До читања у сљедећем броју….
