Пише: Ненад Јовановић
Скаредно је да ни након 80 година нисмо до краја побројали жртве Јасеновца, а они који се боре за бројке жртава, заправо не маре пуно за њих, речено је на трибини „Јасеновац – 80. годишњица пробоја из логора смрти“, која је 15. априла уприличена у Привредниковом дому у Загребу.
Због спријечености хисторичарка Наташа Матаушић послала је поруку с описом задњих сати логора и највећег дијела тамо заточених. Постојала су два пробоја – први 22. априла 1945. ујутро из логора, а други истог дана увечер из погона Кожаре у самом мјесту Јасеновац. Претходну вечер усташе су побиле задњу групу жена. Ујутро је Анте Баковић позвао у пробој у који је кренуло шестотињак њих од укупно 1.073 логораша, од којих се само 117 домогло слободе, а преосталих 470 болесних је побијено. Слободе се након пробоја докопало тек 11 логораша из Кожаре.
Саша Косановић, који је модерирао трибину, појаснио је да је Баковић након рата проглашен народним херојем и да му је на родној кући у Сињу постављана спомен плоча коју су 1990. скинули, да би потом била враћена.
Ненад Јовановић: Нове спознаје о јасеновачким новомученицима
Владика пакрачко-славонски Јован подсјетио је на Милу Ристића, човјека који је у пробоју убио усташу и отео му митраљез, а који се убио кад је чуо за Титову смрт, јер је (како се испоставило исправно) предвидио да ће се поново заратити. Подсјетио је и на Јована Мирковића, предратног управника Спомен подручја и цитирао његову изјаву да „Јасеновац није био табу тема јер је прије рата спомен подручје посјетило преко милион људи и да је имао своје мјесто, заједно са Сутјеском и Неретвом, али је владао табу приступ“, односно апстрактна идеја представљања жртава и злочинаца јер се сматрало да не треба будити свјежа сјећања.
Народ је долазио и прије и након што је споменик Камени цвијет саграђен, подсјетио је владика који се осврнуо на споменик који је почетком 50-их постављен у Старој Градишки, али нитко није знао да су под њим скупљене кости логораша истоименог логора.
Нажалост, Јасеновац је у центру пажње само од 20. априла до 1. маја због Бљеска, потом остаје заборављен за сљедећу годину, а њиме се баве само они који су томе посвећени. Било је ријечи и да се владика Јован и пожешки бискупи, прво Антун Шкворчевић, а сада Иво Мартиновић, заједно моле за жртве Јасеновца.
Некад је постојао споменички комплекс Козаре, Градине и Јасеновца, док је данас то распарчано, па уз Градину, постоји и Спомен подручје, православни манастир, мање позната зграда Кожаре, обновљена зграда усташке болнице те Ромски меморијални центар Уштица, па човјек тек кад све то види, схвати што је логор био, оцијенио је владика.
Извор: Портал Новости
