Саборна црква Свете тројице уз Стари мост персонификација је Мостара и нешто што одређује да су разлике, али и (су)живот у граду на Неретви могући. Али вандалски испади показују и другу страну медаље.
Саборна црква Свете тројице уз Стари мост персонификација је Мостара и нешто што одређује да су разлике, али и (су)живот у граду на Неретви могући. Али вандалски испади показују и другу страну медаље.
Ова богомоља одише саборношћу, уједно је и мјесто гдје се Срби скупљају, без обзира на то гдје да их је вихор рата протјерао са вјековног огњишта. Само најхрабрији су се вратили да ту живе, а поруке као ова постављају и питање има ли ту мјеста за њих, баш у граду гдје су рођени. Мостар је и њихов, као и два друга равноправна (већинска) народа. Напад на цркву Мостарци су доживјели као када су у Одбрамбено-отаџбинском рату порушене њихове куће и када су протјерани далеко од онога што су деценијама стварали. Црквена звона су утихнула, свјетла су угашена, кабл је пресјечен, а туга и разочарење нашег народа не престају ни након преспаваних ноћи. А и како би, јер је вјера и молитва већини уточиште и бијег од стварности, која је, сада већ видимо каква. Суморна и опасна, безбједносно ризична, а најтежа за оне који ту живе, неизвјесна.
Није ово обична пљачка, због које су вандали, тачније нељуди, ма како год се звали, починили такво нешто. Само ове године ово је десети пут да су крали, али и дирали оно што је најсветије. Јер нашем народу можете све да радите осим да задирете у цркву, свете храмове, вјеру и обичаје. Пресјечени су громобрани, каблови за освјетљења, поново се мора копати порта храма.
Баш као што је блаженопочивши патријарх српски господин Павле говорио: “Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да не постанемо нељуди”, то добија на тежини, јер овакво лицемјерство и напад на наш народ не може урадити иоле нормалан човјек, ма које националности или вјерске припадности био.
У долини Неретве уз свакодневицу иду и искушења, а ово је била кап која је прелила чашу. Џамију, катедралу, синагогу или цркву морамо сви, ма ком се Богу молили, поштовати подједнако, а примјер из Шантићевог града упозорава нас да су дошла црна времена.
Каблови су покидани, али ће храм поново сијати, утишана звона поново ће позивати вјерујући народ на молитву, а заустављени сатови прорадиће да би показали исправне кораке за будућност свих људи који ту живе.
Разлике би требало да нас чине јачим и да потврђују богатство, ипак Мостар је показатељ да и није тако.
Од свих вјерских заједница у БиХ стигле су осуде вандалског чина, а свету архијерејску литургији у Мостару служио је јуче владика захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије са свештенством те поручио да се поново сјединимо са Христом и пошаљемо поруке мира и љубави.
А оне су најјаче, јаче од сваког зла.
Милош Васиљевић
Извор: Глас Српске
