„Селимир Радуловић је један од најзначајнијих песника са наших простора, који је успео да пробије веома посебне просторе разумевања поетског говора и поетског језика, и то на врло посебан начин – у причи. Његово певање испитује ствари од оца до Светог Оца и на одређен нам начин показује како истинске ствари и у дигиталном добу јесу уствари оне суштаствене, вечне, оне што постоје у свету невидљивог и у овој нашој површини свакодневног живота – живота брзог, провидног, једноставног“, оценио је књижевник Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански“ и председник Друштва новосадских књижевника, отварајући јуче округли сто посвећен Радуловићевом књижевном портрету.
Идеја организатора скупа, управо Друштва новосадских књижењвника и КЦВ, била је да се усмери пажња на књижевни опус Селимира Радуловића, и то из више истраживачких перспектива, те да се излагањима и тематима обухвати што већи број песникових стваралачких активности, дакле не само његова поезија, већ и његов књижевно-критички и антологичарски рад, затим есејистика, као и уреднички ангажман. Циљ је да се у том смислу што обухватније истражи како Радуловићево стваралаштво, тако и значај и улога коју актуелни управник Библиотеке Матице српске има у српском песништву и српској култури.
По речима Ненада Шапоње који је овом приликом представио и нову серију „Нове мисли“, наредни број овог часописа за савремену културу Војводине биће посвећен управо научном скупу о стваралаштву Селимира Радуловића. Иначе, округлом столу, који је одржан у Дигиталном омладинском центру, поред учесника, књижевника, књижевних критичара и теоретичара, присуствовале су и бројне званице, међу осталим и председник Покрајинске владе Игор Мировић. „Радости и пуно части за мене је ова прилика што се налазим овде и што ћу присуствовати скупу који је посвећен мојој поезији”, рекао је Селимир Радуловић. „Ту је једна лепа програмска целина, која је отворена прошле године када смо се окупили поводом описа дела једног од наших најугледнијих савремених прозних писаца – Фрање Петриновића. Мислио сам да кажем неколико речи о поетичким и семантичким сигналима, који изнедрују из мога песништва, али када сам сада видео све моје драге пријатеље и колеге, сматрам да то није неопходно и да је сасвим довољно да кажем, један седмочлани песнички низ, који је знаковит, да може заменити све оно о чему бих говорио, а који је посвећен питању свих питања – питању Вере“, истакао је Радуловић и потом прочитао песму из збирке „Седам малих дрхтаја“.
Селимир Радуловић (Цетиње, 1953) објавио је до сада једанаест песничких књига, а у издању СКЗ и „Православне речи” објављена су му Изабрана дела (И–В). Поводом његовог песничког дела публикована су и два зборника радова: Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015), док су о његовом делу објављене књиге Лако језгро песништва Слободана Жуњића и За светлом из очеве колибе Саше Радојчића.
Радуловић је аутор и књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987), књига огледа Светло из очеве колибе (2015), Гле! Јагње Божје! (2020), Оно мало соли (2020), затим монографије о Светом Сави (2020), као и пет антологија/хрестоматија, од којих је Златни век српског песништва доживео три издања. За свој књижевни рад добио је низ признања, од Змајеве награде Матице српске, награда Лаза Костић, Стеван Пешић, Симо Матавуљ, Теодор Павловић, Кочићевог пера… до Ордена Светог Стефана Лазаревића, Светог Синода СПЦ и Златне медаље за заслуге Председника Републике.
Извор: Дневник