
Дугогодишњи новинар Гојко Кнежевић објавио је шесту књигу, публикацију „Питомина дивљих предјела” Више од 40 година новинар Гојко Кнежевић “оштрио” је новинарско перо пратећи све области живота и рада, а након што се пензионисао одлучио је да из богате новинарске ризнице извуче дио текстова и објави их као свједочанство на људе, догађаје, предјела, који су обиљежили његов рад, али и Црну Гору, током минулих скоро пет деценија. Након објављених књига репортажа “Људи помена вриједни” и “Необични међу нама”, избора интервјуа “Сусрети и ријечи”, записа о археолошким локалитетима и културно-историјским споменицима “Траговима живота” и књиге о пољопривреди и животу на селу, “Села и домаћини”, на ред је дошла и шеста публикација “Питомина дивљих предјела”. Ова, како је аутор записао, својеврсна монографија природног и животног мозаика Црне Горе, на 240 страница објединила је 71 текст са 184 фотографије, а Кнежевић је, још једном, љепотом црногорских предјела и туристичким потенцијалима, “обојио” ступце, овога пута, не новина него књиге.
“Кнежевић указује да екологија не значи романтику већ реалан живот. Живописни предјели Црне Горе нијесу ни приближно искоришћени за туризам и пољопривреду, који су једина реална перспектива”, записао је један од рецензената књиге, проф. др Мирослав Додеровић.
Књига је подијељена у пет поглавља: “Црна Гора – драгуљ природе”, “Питомина дивље природе”, “Љепоте у изобиљу, иницијативе мало”, “Еко села и катуни” и “Ивицом дивоте и тегобе”, а свако поглавље у коме су, према Додеровићевим ријечима, дошли до изражаја Кнежевићеви журналистички потенцијали, његов новинарски нерв, ерудиција и култура, репрезентује појединачно одређену књижевну вриједност књиге у цјелини. “Ова књига је прича о једном простору, његовим истакнутим локалитетима и њиховим знаменитим љепотама, и има изузетну документарну вриједност… Кнежевићеве репортаже су академски примјер истраживачког еколошког новинарства. Оне садрже компоненту и журналистике, и екологије, и ангажоване науке… Књига представља у пуном свјетлу Црну Гору и њену екологију, а има и изузетну вриједност за сва будућа истраживања, због чега се може сврстати у културолошко и историјско благо трајне вриједности”, стоји у Додеровићевом запису.
Други рецензент, проф. др Срђан Шљукић, указао је да је Кнежевић изванредан посматрач друштвеног живота, да са великом проницљивошћу уочава и издваја кључне моменте појединих ситуација, као и да је његов стил писања лијеп и јасан, плод образовања и очигледно природне надарености.
“Аутор је својеврсни ‘инсајдер’, тј. и сам потиче из ових крајева и практично је цио живот провео у окружењу горштака, као што је и он сам. То његово примарно искуство је од немјерљиве помоћи у сагледавању проблема који се у текстовима истичу у први план, зато што их он разумије ‘изнутра’, а не као некакав успутни, спољни посматрач, који би имао тобоже ‘објективан’ приступ и дошао до погрешних или, пак, тривијалних закључака”, записао је Шљукић.

У књизи, коју су издали Географско друштво Црне Горе и Народна библиотека Велика, налазе се текстови који се односе на националне паркове и црногорске планине, записи о крајолицима и (не)искоришћеним природним потенцијалима и проблемима с тим у вези у селима никшићко-дурмиторског региона, Катунске нахије и Лимске долине. Ту су и текстови који, према ријечима аутора, скрећу пажњу на активности у промовисању туристичких потенцијала Плава, Пиве и Никшића, и “покушајима да се држава више окрене подстицању њиховог одрживог коришћења”, о туристичким атракцијама које представљају “и нуклеусе развоја локалних средина и примјер да се од природне љепоте и те како може лијепо живјети”.
“Књигу завршавам поглављем ‘Ивицом дивоте и тегобе’, у којем се кроз 23 записа скреће пажња на ону ружнију, тегобнију страну планина и села из свих региона Црне Горе. У предјелима су драстично сучељене љепота природе и многе оскудице за живот, али им и та неразвијеност представља својеврсну предност у савременим трендовима развоја туризма на руралном простору. Увјерен сам да обиље података у текстовима може бити инспирација предузимљивим људима за инвестирање у туристичке капацитете у тим срединама. Надам се да ће избор бити занимљив туристима и свим љубитељима природе и њених крајолика, али и истраживачима црногорске географије, туризма и демографије”, записао је Кнежевић.
За ликовну опрему књиге заслужан је мр Мирко Тољић, техничку припрему Милојко Пушица и аутор, а за лектуру Славка Кнежевић. Књигу је штампала штампарија “3М Макарије”.
Светлана Мандић
Извор: