Субота, 16 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Други век Бертолта Брехта: Дужина кашике

Журнал
Published: 26. октобар, 2023.
Share
Бертолт Брехт, (Фото: Холокауст Енциклопедија)
SHARE
Бертолт Брехт, (Фото: Холокауст Енциклопедија)

Пре нешто мање од сто година, 8. децембра 1923-е, у Старом театру у Лајпцигу праизведен је „Баал“, прва драма Бертолта Брехта: био је то почетак епохалне борбе, у којој је позориште постало оруђе које треба да промени свет.

 Без обзира што, са данашње тачке гледишта, исход ове борбе изгледа крајње неизвестан, исправност и замашност Брехтове намере показују се као једини начин на који позориште може сачувати свој смисао и оправдање.

А све је, у Брехтовом случају, почело разбарушено, авангардно и литерарно: но, премда јунака „Баала“ одликује „демонска моралност“, а комад је инспирисан судбином песника Вијона и „извесног Јозефа К.“, већ у  уводној „Химни великог Баала“ аутор демонстрира оно што ће касније бити означено као „брехтовски сонг“ – пропламсај критичке мисли који мења карактер позоришне илузије. Након радикалне суморности „Бубњева у ноћи“, следи прва иронично критичка синтеза у „Опери за три гроша“ (1928), где се цинично сликање „криминалног миљеа“ банде просјака убојито прожима са епском конкретношћу и изругивањем театарском и друштвеном „хепиенду“. Прошавши потом кроз фазу социјалних и дидактичких комада („Баденски поучак“ и „Мера“), Брехт је марксистичку идеологију употребио, али се није њом заслепео. Фамозни појмови „дистанце“ и „очуђења“ показују се као стратегија за много важнији подухват. Наиме, патња презрених и потлачених колектива превазилази самодовољност саосећања и постаје основа за својеврстан „позоришни разговор“, у којем и глумац и гледалац ступају на ризични терен – тамо где се заблуда реалности коригује животношћу театарске илузије.

 А онда долази раздобље синтезе: од „Кавкаског круга кредом“, који кроз егзибицију форме (драма у драми) преиспитује етику самог гледаоца, преко „Галилејевог живота“, чији шекспировски сломљен јунак разголићава фаустовску опсесију модерне науке, до вероватно јединог ремек-дела протеклог века које чува снагу и актуелност и у овом, нашем: „Мајка Храброст“, сурова одисеја Ане Фирлинг, жртве која живи и умире од сопствене заблуде – дакле, иконе свих ратова у којима се и даље огледа људски род. Верзија Софоклове „Антигоне“ која следи, није само својеврсни епилог Брехтовог опуса, већ и доказ кобне актуелности класичне трагедије у нашој данашњици.

Једна од омиљених Брехтових (пара) фраза гласи: „Ко са ђаволом жели да доручкује, мора да има дугачку кашику“. Дужину ове кашике Брехт је искушавао „доручкујући“ наспрам свих ђавола протеклог столећа: нацизма и Волстрита, Гулага и Хирошиме. И, без обзира шта је било „на столу“ – суровост или лицемерје, страх или похлепа, равнодушност или неправда – његова људска и позоришна глад је остајала неутољена и бескомпромисна. Може ли данашње позориште, фрагментарно и каћиперско, самозаљубљено и скрајнуто, у себи пронаћи барем искру ове глади, као једино завештање човека који је, како сам каже, „дошао из црних шума“?

Светислав Јованов

Извор: Дневник

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Монографија природног и животног мозаика Црне Горе
Next Article Књижевност: Како је Џонатан Френзен постао најконтроверзнији амерички писац

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Што ће нам култура?

Звучи грубо и неоствариво је, али укинути Министарство културе на четири године уопште није лоша…

By Журнал

Увоз српства

Ако се овај попис, што би баш било нормално, одложи, не би требало замарати српског…

By Журнал

(Видео): Седмо вече Трга од ћирилице посвећено Милошу Црњанском

Велики број поштовалаца лика и дјела пјесника, есејисте, путописца и романописца Милоша Црњанског, окупио се…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Култура

Језик је наша кућа

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 4

Имам из Козарца, а имамо их и овдје …

By Журнал
КултураМозаик

“Мирко и Славко” 60 година касније: Дјечије пријатељство против мржње и зла

By Журнал
КултураНасловна 6

Ноте пуне жеље за Русијом и жала што се у њу не може вратити: Век и по Сергеја Рахмањинова

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?