Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Застиђе које још увјек стоји на оградама православних храмова на Цетињу, у виду државне заставе која изиграва завјесу, могло би да добије обрнути епилог, уколико се будемо држали логике и принципа. Наиме, нео-комите су искитили ограду Цетињског манастира државним барјацима, под примитивним изговором да су тај манастир и друге цетињске цркве градили њихови преци.
Логика је дакле : преци = градитељи = државна застава. Па све то на објекат, без обзира којој намјени објекат служи, и без обзира о правилу постављања државних симбола.
По тој логици, зграду цетињске општине у којој столује градоначелник Ђурашковић и његова свита, требало би окитити српским тробојкама јер:
– зграду је изградио режим Александра Карађорђевића за потребе сједишта зетске бановине.
– сјећању на градитеља приличи тробојка или она српска или југословенска.
– ове године обиљежавамо 90. година од погибије градитеља ове зграде, па би то био додатни и умјесни повод за тако нешто.
Или просто да поскидамо заставе са цркава гдје им, ни по једном Божијем ни земаљском пропису, није мјесто.
До читања у сљедећем броју…
