Аустријски гувернер Црне Горе, упутио ми је једног дана акт, којим тражи, да се тело Његошево удаљи с Ловћена. Одмах позовем виђеније грађане, и саопштим им наређење. На састанку решимо, да одем Веберу, у име грађанства, и да га змолим, да се Његошеве кости не дирају Упутим се Веберу и изнесем молбу грађана, наговјештавајући да је Његош био не само гоподар Црне Горе, већ и песник Спрпства, и да ће тај чин тужно одјекнути у свим српским срединама. Вебер ми рече: ,,На све то не могу вам дати никакав одговор, док не упитам више војне власти“.
Вратим се и о свему известим скупљене грађане, који су, са зебњом у срцу, очекивали резултат моје мисије. Од тога дана прошло је осам недеља; и ја сам мислио да је ствар свршен. У том међувремену, четири општинска представника, напишу ми писмо, и упитају ме: зашто и како смем да пристанем да допустим да се Владика Раде преноси са Ловћена! Позовем и њих на договор. Изнесем им Веберову наредбу и наш покушај, да га приволимо да опозове. Добро рекох им , право је и српски, да не дамо да се тело Његошево дира. Хоћете ли вас четворица да изаберете по 40 људи из својих општина, па да одемо на Ловћен! Истина је, да су нам непријатељи одузели оружје, али на Ловћену има доста камења , па ћемо Владику бранити. Ако ви на ово пристанете, ја сам уз вас; другог начина нема.
Кад је Никола изневерио инапустио Ловћен, Владику Рада и Црну Гору, чиме ћу и како ја бранити Владику Рада и његов гроб?! У том истекне и осма недеља, а Вебер пошаље наређење, у коме је императивно тражио да се 13. августа, по новом, 1916. год. тело Владичино удаљи са Ловћена. У наређењу подевучено је: да се пренос изврши ноћу. Што смо друго могли учинити кад, ,,земља стење а небесаћуте“ , већ одредити свештеника и грађанина да изврше ову нечовечну наредбу.
Митрополит Митрофан Бан
Извор: Ј. Лазаревић, Црна Гора, 1920.
