Austrijski guverner Crne Gore, uputio mi je jednog dana akt, kojim traži, da se telo Njegoševo udalji s Lovćena. Odmah pozovem viđenije građane, i saopštim im naređenje. Na sastanku rešimo, da odem Veberu, u ime građanstva, i da ga zmolim, da se Njegoševe kosti ne diraju Uputim se Veberu i iznesem molbu građana, nagovještavajući da je Njegoš bio ne samo gopodar Crne Gore, već i pesnik Sprpstva, i da će taj čin tužno odjeknuti u svim srpskim sredinama. Veber mi reče: ,,Na sve to ne mogu vam dati nikakav odgovor, dok ne upitam više vojne vlasti“.
Vratim se i o svemu izvestim skupljene građane, koji su, sa zebnjom u srcu, očekivali rezultat moje misije. Od toga dana prošlo je osam nedelja; i ja sam mislio da je stvar svršen. U tom međuvremenu, četiri opštinska predstavnika, napišu mi pismo, i upitaju me: zašto i kako smem da pristanem da dopustim da se Vladika Rade prenosi sa Lovćena! Pozovem i njih na dogovor. Iznesem im Veberovu naredbu i naš pokušaj, da ga privolimo da opozove. Dobro rekoh im , pravo je i srpski, da ne damo da se telo Njegoševo dira. Hoćete li vas četvorica da izaberete po 40 ljudi iz svojih opština, pa da odemo na Lovćen! Istina je, da su nam neprijatelji oduzeli oružje, ali na Lovćenu ima dosta kamenja , pa ćemo Vladiku braniti. Ako vi na ovo pristanete, ja sam uz vas; drugog načina nema.
Kad je Nikola izneverio inapustio Lovćen, Vladiku Rada i Crnu Goru, čime ću i kako ja braniti Vladiku Rada i njegov grob?! U tom istekne i osma nedelja, a Veber pošalje naređenje, u kome je imperativno tražio da se 13. avgusta, po novom, 1916. god. telo Vladičino udalji sa Lovćena. U naređenju podevučeno je: da se prenos izvrši noću. Što smo drugo mogli učiniti kad, ,,zemlja stenje a nebesaćute“ , već odrediti sveštenika i građanina da izvrše ovu nečovečnu naredbu.
Mitropolit Mitrofan Ban
Izvor: J. Lazarević, Crna Gora, 1920.
