У најнапреднијим земљама, укључујући и Британију, увелико је кренуо следећи талас за којим ми срамно каснимо. Систем вредности који тврди да је све конвенција и да се човек може идентификовати како жели, у наредном кораку довео је до све раширеније праксе да се особе рођене у људском телу осећају и самоидентификују као животиње
Ових дана поново видимо да је Србија безнадежно заглављена у прошлости. Ретроградне снаге попут цркве, Матице српске, бројних удружења србиста и некаквих интелектуалаца повеле су кампању за заустављање примена оних одредаба Закона о родној равноправности које треба да ступе на снагу од првог јуна ове године. Њима замислите смета што је уведена казнена одредба да свако/свака који/која у јавном простору, школама, факултетима, научним радовима или документима које издаје црква итд, не буде користио/користила родно сензитивни језик мора да плати од педесет хиљада до два милиона динара. (Узгред, ако закон заживи мораћемо сви да пишемо управо овако како изгледа претходна реченица).
Мудрији међу нама схватају да прогрес мора да се погура оваквим радикалнијим средствима и да у хватању корака са цивилизованим светом не смемо да се обазиремо некаквим захтевима демократичности и чињеницом да су против увођења оваквих решења преко 90 одсто становника ове земље. Дакле не само да са тиме треба наставити него већ каснимо са следећом фазом на агенди прогреса, која је раније стидљиво најављивана и за нас. Наиме пре избора су најављивали да би ускоро требало у јавну расправу да уђе и закон о родним идентитетима. Код нас се законски џендер и даље разуме врло ограничено и бинарно и мада су стидљиво почели да у документима по студентским домовима, домовима здравља итд уводе и трећу могућност, то се као што знамо ради против закона. Стога је једно министарство припремило законски нацрт који би увео већи број џендера као што се то увелико ради у цивилизованим земљама. Дакле да се поред мушког и женског џендера уведе више десетина њих, како то „Фејсбук” нпр. прихвата. То ће омогућити да вам ћерка нпр. лепо нареди да јој се обраћате са „они” зато што се идентификује као неопредељена, мултиџендер особа. Школа ће онда морати да је подржи и да ако ви наставите да се примитивно одупирете и да не прихватите то њено самоодређење или њен захтева да са дванаест година почне да узима блокаторе хормона и да уђе у транзицију, пријавиће вас социјалној служби па ће такво дете бити одузето од варварских родитеља и дато у неку пристојну хранитељску породицу, а родитеље треба у затвор као што се то нпр. дешава у Канади или САД.
Зашто све ово причам? Зато што је у овим најнапреднијим земљама, укључујући и Британију, увелико кренуо следећи талас за којим ми срамно каснимо. Наиме систем вредности који тврди да је све конвенција и да се човек може идентификовати како жели (нпр човек беле коже као црнац или неаутистичан човек као аутистичан) у наредном кораку довео је до све раширеније праксе да се особе рођене у људском телу осећају и самоидентификују као животиње. Нешто што је пре пар година кренуло као неколико изолованих појава ту и тамо, сада добија широке размере, максимално подржано од промотора такозване воук културе.
Најчешћа идентификација је из неког разлога са мачкама, али има их доста и као паса, а буде и зечева, диносауруса и других. Ево пар примера из Канаде које сам недавно покупио од пријатеља коме сестрић тамо живи и иде у школу. На одмору буквално се могу видети деца која иду наоколо мјаучући или лајући. Мали безосећајни Србин, повезао се са исто тако заосталим дечацима арапског порекла те су они почели да се самоидентификују као шинтери, што је водило њиховом хватању и лемању ове деце паса. То је наравно дошло до школских власти које су их озбиљно укориле због повреде осећања својих другова/другарица/небинираних… и запретило им избацивањем из школе. Други пример је наш човек коме је тако ћерка тинејџерка дошла кући једног дана и изјавила да се осећа као мачка и да тражи да је породица тако и третира. Отац је рекао да је подржава у њеном избору и да ће све урадити да јој омогуће да развије ту самоидентификацију. Кад је дошао ручак и она села за сто, он је замолио да устане јер је заборавила да је мачка. Поставио је две посудице на под, у једну сипао млеко, а у другу храну за мачке и упутио своју ћерку/мачку да тамо задовољи своје потребе. Она се изнервирала и следећег дана га је пријавила у школи како крши њена осећања и не прихвата њен нови идентитет. Кад га је директорка позвала на разговор, он је доследно и смирено наставио да објашњава да кућни љубимци још увек не једу за истим столом као чланови породице те да ће на сваки начин помоћи ћерки да живи као мачка. После пар дана она је рекла да се ипак више не осећа као мачка.
У Британији је прошле године избио скандал када су ученице осмог разреда снимиле препирку са воук наставницом која их је изгрдила што не прихватају своју другарицу као мачку. Има надаље пуно примера да деца долазе у школу са прикаченим крзненим ушима, реповима, у комплетним костимима животиња, да уместо одговора на пропитивању почну да мјаучу итд. Нису наравно у питању само деца, јер има доста примера и пунолетних особа које почињу да се понашају као нека од животиња. Има и родитеља који инсистирају да се прихвати нова самоидентификација њихове деце.
Изборно неговање демократије
Стога, драги родитељи, који игноришете доношење закона попут овог о родној равноправности, спремите се полако да вам се деца ускоро из школе враћају као мачке, пси, мишеви, зечеви или диносауруси.
Миша Ђурковић
Извор: Политика
