Навикли смо да су називи кланова углавном геолокацијски одређени. Прије свега, мистерија малих мјеста и великих кланова. Наравно да је ријеч о Шкаљарском и Кавачком клану, групама која су ојадила ова два лијепа приморска мјеста и нанијели им ненадокнадиву штету бреднирајући их као света мјеста шверца кокаина, иако то нису
Хореца је наравно скраћеница, кованица коју чине по два почетна слова енглеских ријечи хотели, ресторани и кетеринг (хотелс, ресторантс, цатеринг). Све што се односи на индустрију повезану са храном, стане у ту једну нову ријеч.
Навикли смо да су називи кланова углавном геолокацијски одређени. Прије свега, мистерија малих мјеста и великих кланова. Наравно да је ријеч о Шкаљарском и Кавачком клану, групама која су ојадила ова два лијепа приморска мјеста и нанијели им ненадокнадиву штету бреднирајући их као света мјеста шверца кокаина, иако то нису. Насеља су само повод за име, а дистрибуција и снага превазилазе и Црну Гору, а не та два мјесташца.
Говорило се и о Мојковачком клану, па иако мањи град, ипак је град, стога Мојковац можда може и да поднесе што се нека група кити именом њиховог града. Родили су се у Мојковцу и неки који су много више чувени од локалних кримоса. Милован Ђилас је сахрањен у Подбишћу у Мојковцу, има улицу своју у Амстердаму и књигу која се и данас изучава на многим свјетским универзитетима, стога ће његово име сигурно надживјети неку скупину муљатора којима је уз њихов клан неправедно налијепљено име финог града Мојковца.
Кроз новине и медије провлачио се и назив Загорички клан. Насеље ни љепше ни горе од осталих насеља у Подгорици. Сва насеља у Подгорици имају сличну судбину и житеље. По нека генерација искочи из шина, али Загорич није ништа гори од City кварта. Ако се мјери ко је већи криминалац, можда би City кварт превагнуо.
Једно вријеме је доминирао и назив Пљеваљски клан, али временом “издоминирао” назив “Шарићи”. Дакле, презиме је побиједило град, па смо добили нашу верзију Гризелде са Нетфлиџа, јер до Ескобара изгледа нико није добацио.
Али још од Дританове владе помиње се Гранд. Помиње то мјесто и нови министар МУП-а. Гранд је прије свега мегаломанско кич име. Далеко је то од Казабланке. Гранд је и кафа, и show и продукција. Кад је нешто Гранд, зна се да нешто велико фали. Занимљива је мала удаљеност кафића од зграде МУП-а. Изгледа да се из кафића све завршава, а добро им иде судећи по имовини. “Гранд и Подгорица”, углавном доминирају те двије локације и називи. Ни роман са фикцијом не би поднио такав наратив, да се конци вуку са такве двије адресе. Јер, ријеч је о хотелу и кафићу, дакле, то је наша Хореца! Ако на то додамо да се политичари у парламенту прозивају везано за то “ко је коме доносио и разносио пице у хотелима”, видимо савршен спој, да је на Хореца додата и политика као кечап или оригано.
Називање кланова почело је од насеља и градова, преко коришћења презимена, а сад смо у фази кафића и хотела. Тако црногорски, тако театрално и мегаломански. На крају крајева, тако клише.
Ваља опет погледати макар филм Прича из Бронкса. Све се врти око кафића. Сценарио је писао Чез Палминтери, који и глуми у филму. Режирао је Роберт Де Ниро. Неке приче могу да постану филмови, а неке приче могу само да нестану, што и заслужују јер ликови нису инспиративни да се за њих далеко чује. Трају колико и цјеновник или мени у хореца индустрији.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
