U najnaprednijim zemljama, uključujući i Britaniju, uveliko je krenuo sledeći talas za kojim mi sramno kasnimo. Sistem vrednosti koji tvrdi da je sve konvencija i da se čovek može identifikovati kako želi, u narednom koraku doveo je do sve raširenije prakse da se osobe rođene u ljudskom telu osećaju i samoidentifikuju kao životinje
Ovih dana ponovo vidimo da je Srbija beznadežno zaglavljena u prošlosti. Retrogradne snage poput crkve, Matice srpske, brojnih udruženja srbista i nekakvih intelektualaca povele su kampanju za zaustavljanje primena onih odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje treba da stupe na snagu od prvog juna ove godine. Njima zamislite smeta što je uvedena kaznena odredba da svako/svaka koji/koja u javnom prostoru, školama, fakultetima, naučnim radovima ili dokumentima koje izdaje crkva itd, ne bude koristio/koristila rodno senzitivni jezik mora da plati od pedeset hiljada do dva miliona dinara. (Uzgred, ako zakon zaživi moraćemo svi da pišemo upravo ovako kako izgleda prethodna rečenica).
Mudriji među nama shvataju da progres mora da se pogura ovakvim radikalnijim sredstvima i da u hvatanju koraka sa civilizovanim svetom ne smemo da se obaziremo nekakvim zahtevima demokratičnosti i činjenicom da su protiv uvođenja ovakvih rešenja preko 90 odsto stanovnika ove zemlje. Dakle ne samo da sa time treba nastaviti nego već kasnimo sa sledećom fazom na agendi progresa, koja je ranije stidljivo najavljivana i za nas. Naime pre izbora su najavljivali da bi uskoro trebalo u javnu raspravu da uđe i zakon o rodnim identitetima. Kod nas se zakonski džender i dalje razume vrlo ograničeno i binarno i mada su stidljivo počeli da u dokumentima po studentskim domovima, domovima zdravlja itd uvode i treću mogućnost, to se kao što znamo radi protiv zakona. Stoga je jedno ministarstvo pripremilo zakonski nacrt koji bi uveo veći broj džendera kao što se to uveliko radi u civilizovanim zemljama. Dakle da se pored muškog i ženskog džendera uvede više desetina njih, kako to „Fejsbuk” npr. prihvata. To će omogućiti da vam ćerka npr. lepo naredi da joj se obraćate sa „oni” zato što se identifikuje kao neopredeljena, multidžender osoba. Škola će onda morati da je podrži i da ako vi nastavite da se primitivno odupirete i da ne prihvatite to njeno samoodređenje ili njen zahteva da sa dvanaest godina počne da uzima blokatore hormona i da uđe u tranziciju, prijaviće vas socijalnoj službi pa će takvo dete biti oduzeto od varvarskih roditelja i dato u neku pristojnu hraniteljsku porodicu, a roditelje treba u zatvor kao što se to npr. dešava u Kanadi ili SAD.
Zašto sve ovo pričam? Zato što je u ovim najnaprednijim zemljama, uključujući i Britaniju, uveliko krenuo sledeći talas za kojim mi sramno kasnimo. Naime sistem vrednosti koji tvrdi da je sve konvencija i da se čovek može identifikovati kako želi (npr čovek bele kože kao crnac ili neautističan čovek kao autističan) u narednom koraku doveo je do sve raširenije prakse da se osobe rođene u ljudskom telu osećaju i samoidentifikuju kao životinje. Nešto što je pre par godina krenulo kao nekoliko izolovanih pojava tu i tamo, sada dobija široke razmere, maksimalno podržano od promotora takozvane vouk kulture.
Najčešća identifikacija je iz nekog razloga sa mačkama, ali ima ih dosta i kao pasa, a bude i zečeva, dinosaurusa i drugih. Evo par primera iz Kanade koje sam nedavno pokupio od prijatelja kome sestrić tamo živi i ide u školu. Na odmoru bukvalno se mogu videti deca koja idu naokolo mjaučući ili lajući. Mali bezosećajni Srbin, povezao se sa isto tako zaostalim dečacima arapskog porekla te su oni počeli da se samoidentifikuju kao šinteri, što je vodilo njihovom hvatanju i lemanju ove dece pasa. To je naravno došlo do školskih vlasti koje su ih ozbiljno ukorile zbog povrede osećanja svojih drugova/drugarica/nebiniranih… i zapretilo im izbacivanjem iz škole. Drugi primer je naš čovek kome je tako ćerka tinejdžerka došla kući jednog dana i izjavila da se oseća kao mačka i da traži da je porodica tako i tretira. Otac je rekao da je podržava u njenom izboru i da će sve uraditi da joj omoguće da razvije tu samoidentifikaciju. Kad je došao ručak i ona sela za sto, on je zamolio da ustane jer je zaboravila da je mačka. Postavio je dve posudice na pod, u jednu sipao mleko, a u drugu hranu za mačke i uputio svoju ćerku/mačku da tamo zadovolji svoje potrebe. Ona se iznervirala i sledećeg dana ga je prijavila u školi kako krši njena osećanja i ne prihvata njen novi identitet. Kad ga je direktorka pozvala na razgovor, on je dosledno i smireno nastavio da objašnjava da kućni ljubimci još uvek ne jedu za istim stolom kao članovi porodice te da će na svaki način pomoći ćerki da živi kao mačka. Posle par dana ona je rekla da se ipak više ne oseća kao mačka.
U Britaniji je prošle godine izbio skandal kada su učenice osmog razreda snimile prepirku sa vouk nastavnicom koja ih je izgrdila što ne prihvataju svoju drugaricu kao mačku. Ima nadalje puno primera da deca dolaze u školu sa prikačenim krznenim ušima, repovima, u kompletnim kostimima životinja, da umesto odgovora na propitivanju počnu da mjauču itd. Nisu naravno u pitanju samo deca, jer ima dosta primera i punoletnih osoba koje počinju da se ponašaju kao neka od životinja. Ima i roditelja koji insistiraju da se prihvati nova samoidentifikacija njihove dece.
Izborno negovanje demokratije
Stoga, dragi roditelji, koji ignorišete donošenje zakona poput ovog o rodnoj ravnopravnosti, spremite se polako da vam se deca uskoro iz škole vraćaju kao mačke, psi, miševi, zečevi ili dinosaurusi.
Miša Đurković
Izvor: Politika
