Пише: Мирко Даутовић
Последњег дана маја је амерички председник на конференцији за медије у Белој кући дао наду Палестинцима у Гази, али и целом свету. Џозеф Бајден је рекао да је Израел понудио предлог примирја који је Катар проследио Хамасу чија се повратна реакција чекала те суботе. Цео текст предлога који је Бајден назвао „израелским“ није објављен, већ само главне тачке у тезама, распоређене у три фазе.
Прва фаза овог плана би трајала шест недеља и почела би успостављањем примирја. Израел би повукао своје снаге из насељених области Појаса Газе, а Хамас би ослободио одређен број талаца које је отео у нападу 7. октобра прошле године. Заузврат би и Израел ослободио неколико стотина Палестинаца које држи у својим затворима. Остаци мртвих талаца би били враћени породицама, а заузврат би Палестинцима у Појасу Газе било дозвољено да се врате у своје домове, који додуше више не постоје услед осмомесечног израелског разарања. Израел би отворио и граничне прелазе у Појас Газе и дозволио да унутра уђе 600 камиона дневно који би доносили храну и медицинску помоћ изгладнелој палестинској популацији.
Током тих шест недеља прве фазе, Израел и Хамас би, преко посредника, договорили и редослед корака друге фазе плана, која би такође потрајала шест недеља. У њој би било успостављено трајно примирје, Хамас би ослободио све живе таоце, односно они би били размењени за палестинске затворенике у Израелу, и Израел би се у потпуности повукао из Појаса Газе. Уколико до споразума не би дошло, примирје би се наставило до постизања договора.
Ко ће управљати послератном Газом?
Трећа фаза плана је толико далеко да се назиру само две тезе: повратак остатака мртвих израелских талаца и план за реконструкцију Газе. Није објављено ко или шта би управљало Газом након рата. Неки сматрају да би конзорцијум арапских држава које признају Израел и имају дипломатске односе са Тел Авивом биле прихватљив партнер и Хамасу и Израелу и Сједињеним Државама. Та листа би укључивала Египат, Уједињене Арапске Емирате, Јордан, Мароко. Катар, главни савезник Хамаса и кључан посредник у преговорима, не признаје Израел, али тешко да би се њихова било званична било незванична улога могла избећи. Бајден је у говору на конференцији позвао Хамас да прихвати овај предлог израелске владе. Одговорност за даљи рат је пребацио на њих.
Међутим, Хамас је већ следећег дана прихватио предлог. Никакво чудо, јер се он тек мало разликовао од Хамасовог предлога за примирје из преговора који су се водили почетком маја у Каиру. Шта се то па променило да би Израел слао предлог готово истоветан оном од Хамаса? Саудијски магазин „Ал-Маџала“, са седиштем у Лондону, је понудио објашњење да је Хамас у мају убио и заробио велики број израелских војника.
Прошлог викенда су Хамасови канали на друштвеним мрежама објавили снимке у којима тврде да су победили групу израелских војника који су сишли у тунеле испод Џабалије у Појасу Газе и да су неколико њих заробили. Ово би објаснило израелско прихватање Хамасовог предлога примирја – околности су се промениле а победа над Хамасом делује далеко и неизгледно, као што су им војни саветници из савезничких земаља и говорили свих ових месеци. Терористи се не могу победити ратом, поготово не оним који подстиче регрутовање нових чланова, а Израел је свакако дао и те какав разлог свакоме у Гази да постане терориста.
Нетањаху демантује Бајдена
Истог дана када је из подземља Газе стигао абер да Хамас прихвата, из Тел Авива је стигло „не“. Израелски премијер Бењамин Нетањаху је порекао да је предлог који је Бајден представио израелски, као и да за Израел нема мира док Хамас не буде уништен. Још једанпут, ко зна који пут, Нетањаху се успротивио Бајдену, одбио његову мировну иницијативу, и, ако предлог није израелски, а Бајден је рекао да јесте, Нетањаху је имплицитно назвао америчког председника лажовом. На предлог су реаговали и Нетањахуови министри из национално-екстремистичких и религијско-фундаменталистичких партија, Итамар Бен-Гвир и Безазел Смотрич. По Смотричу, „Бајденов предлог“ није примирје, него капитулација лидеру Хамаса, Јахји Синвару. И Смотрич и Бен Гвир су најавили напуштање коалиције, што би значило пад владе и Нетањахуа. Судећи по изјавама, ни један ни други министар – а Бен Гвиров портфолио је национална безбедност – нису видели а ни знали за предлог примирја и мисле да им је Нетањаху радио иза леђа. Сада, по израелским медијима, Нетањаху покушава да убеди своје екстремисте да предлог примирја „не подразумева обуставу рата против Хамаса.“ Нетањаху је мајстор плинске светлости, само је питање да ли може да направи лудима још једном и Белу кућу и верске фанатике код куће. Ако не може, мораће да бира, а његова рачуница је иста као и свих ових месеци.
Број 61 и 8. јун
Та рачуница се врти око броја 61, који је већина потребна у израелском парламенту Кнесету. Његова сопствена партија, Ликуд, има 32 посланика, од којих су се многи изјаснили против „израелског“ предлога. Бен Гвит и Смотрич држе 14, али поред њих Нетањахуа подржавају и екстремно религиозне и националистичке странке „Шас“ и „Уједињена Тора јудеизма“ са укупно 18 посланика. Нетањаху не може да верује опозицији која га презире да би она ускочила и подржала га уместо екстремиста. То је доказао опозициони лидер Бени Ганц, који је ушао у владу националног јединства са подршком својих 12 посланика након Хамасовог напада 7.октобра, али је сада најавио излазак не буде ли Нетањаху представио некакав стратешки план за Појас Газе до шабата 8. јуна. Можда би опозиција и подржала Нетањахуа док се споразум не постигне и коју недељу преко тога, али му сигурно не би допустили да влада до краја 2026. А судски процеси се воде и за корупцију пред домаћим судовима, и потенцијално за ратне злочине пред Међународним кривичним судом. Изгубити наклоност екстремиста делује као много већи губитак и лични ризик него изгубити наклоност америчког председника који ће и сам можда изгубити мандат за пет месеци.
Уосталом, које су биле реалне последице по Израел и Нетањахуа лично за све почињено од октобра до данас? Премијеру Израела ће можда бити уручене оптужнице за ратне злочине једног дана, али прошле недеље му је уручен позив америчког Конгреса да се на заједничкој седници доњег дома и сената обрати америчким законодавцима.
Позивницу су потписали не само републикански лидери, него и лидери Демократске партије, Хаким Џефрис и сенатор Чак Шумер, који је у марту одржао говор у којем је рекао да су у Израелу потребни нови избори и да Нетањаху више није подесан да влада. Институције најмоћније државе света делују као да су киднаповане и неспособне да промишљају и спроводе рационалну и доследну политику кад је реч о Израелу. Датум Нетањахуовог појављивања још није познат, али мора да се деси пре летње паузе која почиње у августу. Шта ће се догодити ако предсудско веће Међународног кривичног суда одобри оптужницу против Нетањахуа? По први пут у историји ће амерички законодавци аплаудирати некоме ко је званично оптужен за ратне злочине, уваљујући репутацију своје републике у катран и перје.
Нобеловка види хамас као нацисте
Како објаснити такве ирационалности и, можемо рећи, светоназорно мућење вида? Овог понедељка је у „Франкфуртер алгемајне цајтунгу“ немачка списатељица и нобеловка Херта Милер објавила чланак који је као предавање одржала 25. маја у Стокхолму, на једном семинару посвећеном нападима 7.октобра. У њему она брани Израел и згражава се над Хамасом. Милерова сваки дан помишља на књигу америчког професора историје Кристофера Браунинга „Обични људи“, коју је у преводу Александра и Емила Керењија 2004. на српском објавила „Фабрика књига“. У „Обичним људима“, Браунинг се бавио Немцима који су са невероватном лакоћом живљења постали џелати јеврејских села у Украјини, Белорусији, и Пољској, која су затирали свакодневно. Њихова јединица, 101. резервни полицијски батаљон је 13. јула 1942. у једном дану убила 1.200 Јевреја. У крвавом пиру су убијали децу, одојчад, старце, болесне, мушко и женско. Без милости.
Јасно је шта Милерова описује. Она прави паралелу са Хамасовим нападом од 7.октобра 2023. У њеној интерпретацији, Хамас је попут нациста, нациста какав је био њен отац који је служио у 10. оклопној дивизији СС-а, „Фрундсберг“. Она уочава црвени троугао на застави Палестине и каже како је он подсећа на ознаку коју су комунисти морали да носе у концентрационим логорима где су убијали Јевреје. Сада, тај црвени троугао Милерова види свуда по Берлину. Он стоји поред улаза у чувене техно-клубове где су пре 7.октобра геј Израелци и Сиријци избегли од рата 2015. заједно ђускали. А сада, „рејв“ сцена вишедневних журки је опустошена, јадикује Милерова.
Мирко Даутовић, експерт за међународне односе: Плаши ме хаос који се шири свијетом
Троуглови позивају на нападе, и њој су неразумљиви млади и хомосексуалци који „подржавају Хамас“ а који би их све „избичевао или погубио“. Инфлуенсери су завели младалачке масе и повели их у антисемитизам, а Хамас планира да учини све јеврејско неподношљивим за свет, што је референца на роман „Доктор Фаустус“ Томаса Мана, у којем је „нацизам учинио све немачко неподношљивим за свет.“ Кад је реч о патњи Палестинаца, за Милерову је цела Газа једна касарна, „дубока држава антијеврејске мржње испод земље.“ И зато се цивили не могу одвојити од терориста. Израел је принуђен да уништи зграду, са све људима унутра, објашњава лауреата коју је Шведска краљевска академија наука овенчала Нобеловом наградом 2009. због „концентрације поезије и искрености прозе, којом осликава пејзаж лишених.“
Лишених власништва, лишених земље, лишених државе и права, лишених тела, лишених дома, лишених секунде мира. У интервјуу Кристијани Аманпур на ЦНН-у је британски хирург Ник Мајнард, донедавно на волонтерској служби у Гази, описао ужасе свих тих лишавања. Милион људи је побегло из Рафе пред израелском офанзивом. Израел и даље гађа људе у збегу. Они горе живи. Немају домове, немају ни праве шаторе јер Израел сматра да је и обичан шатор потенцијално оружје у рукама Хамаса. Ти људи беже у круг пред мецима и бомбама које „скину“ неколико десетина њих сваки дан. Бројка мртвих коју саопштава Министарство здравља у Гази је порасла за 2.000 од почетка до краја маја и сада је на 37.000. Тамо где Херта Милер види нацисте, други виде Израел. За крај, споменимо да је израелски Кнесет отпочео процедуру проглашавања Агенције Уједињених нација за палестинске избеглице (UNRWA) – терористичком организацијом. Ниједан режим од 1945. наовамо се није досетио тога да организацију УН прогласи за терористичку, али Израел је још једном авангарда и узор најгорима.
Извор: Нови Магазин
