Вјерујем да ће неки истраживачи у будућности, у овој нама савременом обичају препознати неку ренесансу египатског краснописа или чак повратак на манир печинског доба, кад су Кременко, Каменко и Вилма писали по дисплеју искључиво цртежима

Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Вјероватно је свако од вас уочио како наша савремена дигитална комуникација не може без емотикона, разно-разних смајлија и слика за „лаку ноћ“, „добро јутро“ и остале радости и туге… Што смо технички напреднији, то смо сажетији у изразу, и на неки начин обавезани да свако своје писамце зачинимо са неколико ових цртежа. А како све мање имамо времена и воље за дуга писања, а избор емотикона на тржишту је све већи и шареноликији, онда је наше изражајно помјерање од писма према слици све очигледније.
Вјерујем да ће неки истраживачи у будућности, у овој нама савременом обичају препознати неку ренесансу египатског краснописа или чак повратак на манир печинског доба, кад су Кременко, Каменко и Вилма писали по дисплеју искључиво цртежима.
До „цртања“ у сљедећем броју…