Пише: Момчило Б. Ђорђевић
Први топлес костим дизајниран је у Аустрији 1964. године, а већ 1966. њујоршки ресторани увели су „топлес” женску послугу. Ипак, после три дана градоначелник Њујорка забранио је такав начин сервирања.
Џон Стајнбек (1902–1968), романсијер и нобеловац, својевремено је писао: „Кад би се на Земљи нашао посетилац са неке друге планете и расуђивао по ономе што највише привлачи мушкарце, тврдио би да је центар из ког настаје живот смештен у женским сисама.” И заиста, мушка опседнутост женским грудима безгранична је.
Облик и величина дојке нису у вези са мајчинском улогом, већ су сексуални сигнали – и визуелни и тактилни. Чак с великог растојања лако се препознаје силуета зреле жене, а из близине дојка је и визуелни индикатор старости њене власнице.
Сигнализацију дојке оспоравају феминисткиње, не признајући да су груди и неки други делови тела жене створени да би привукли мушкарца због секса. Мит о женским грудима, али сасвим друге врсте, много им више одговара, а односи се на некадашње жене-ратнице, познате као Амазонке. Није сигурно да су икада постојале, али судећи по старим списима, биле су окрутне, живеле су без мушкараца, нападајући околне народе отровним стрелама. Да би прецизније гађале, уклањале су десну дојку свим девојчицама пре пубертета. Назив „Амазон” у буквалном преводу значи „без груди” (a-mazos).
Прва појава деколтеа
Хемисферични облик груди жене одувек је будио интерес мушког света и сексуално га узбуђивао иако има психоаналитичара који тврде да је мушки интерес за женске груди регресивног и инфантилног карактера, јер га враћа у најраније детињство. Што се тиче женки примата, оне не користе груди као сексуални сигнал, јер идући четвороношкe приказују свој задњи аногенитални предео који у току сексуалног узбуђења набубри и постаје ружичаст, стимулишући и узбуђујући мужјаке. Најнижи део трупа жене чине две хемисферичне творевине које формирају задњицу, а она обликом и оним што крије шаље јаку сексуалну поруку.
Међутим, у усправном положају тела, задњица није у првом плану и не види се довољно добро, за разлику од женских груди које се јасно виде, осим кад је жена посматрачу окренута леђима. Важност груди као сексуалног сигнала довела је током еволуције до њиховог увећања које прераста потребе мајчинске функције. У суштини, две хемисферичне дојке приљубљене једна уз другу, подсећају на најнижи део леђа. Морис Дезмонд, еволуциони зоолог и сјајан писац, мисли да су груди постале велике и упадљиве само да би скренуле интерес мушкарца на предњи део женског тела и определиле их за сексуално парење лицем у лице. Морис каже да мушкарце јако привлаче велике и нагоре окренуте брадавице, због тога што се тај призор појављује у току сексуалног узбуђења (Desmond, „The Human Sexes”, Network Books London, 1997). Да ли су се груди развиле да би се партнери у очи гледали за време сексуалне предигре и самог чина и да би било нежног шапутања на јастуку? Да, наравно, јер, кад се све одвија отпозади, жена стално окреће главу како би, поред осталог, видела и какво је расположење на лицу мушкарца.
Када су женске груди већ привукле мушког партнера и кад се тела почну додиривати, у уводним секвенцама одигравају се разне врсте оралних и мануелних стимулација груди. То, наравно, изазива све веће и веће узбуђење, углавном мушкарца, а мање жена, вероватно зато што велики број жлезда око брадавица дојки, по свој прилици, лучи феромоне, који одлазе у мушке носеве. Апокрине жлезде из ореола брадавице исте су као и оне у пазуху и на Венерином брежуљку, а и феромони су истог квалитета.
Женски деколтеи појавили су се за време ренесансе, кад су жене високог рода изнајмљивале дојиље и препуштале им своје бебе. Имати своју дојиљу значило је имати одличан социјални статус. Био је то важан симбол. Портрети елите из тог доба показују жене округлих и набубрелих груди, за разлику од сељанки, чије сисе висе. Жене из горње класе потискивале су корзетима груди нагоре, док је доњи део корзета био чврсто „ушниран”, чинећи струк веома уским.
У Венецији, у 15. веку, за проститутке је било обавезно приказивање дојки пре него што крену на посао. Тај закон донет је у Венецији у време раширене хомосексуалности, те су мушке проститутке облачиле женске хаљине не би ли привукле пажњу младих мушкараца који су тражили за себе партнере. У намери да спрече содомију, која је била кажњива смрћу, власти у Венецији тражиле су од свих женских проститутки да покажу дојке. Кад би напуштале своје домове, морале су прелазити преко моста на коме су се скидале до појаса како би инспектори могли обавити преглед. Тај мост постао је због тога врло познат па се и данас зове „Ponte delle tette” или „Мост сиса”.
Еротски идеал
У времену од 1940. до 1970. дојење беба постало је у САД и Европи знатно ређе, јер су се у бочицама појавиле замене за мајчино млеко. Истовремено, обновљено је интересовање за груди у еротичком смислу. Старије генерације могу нам причати о филмским богињама необично великих груди – Мерилин Монро, Брижит Бардо, Ђини Лолобриђиди и Џејн Менсфилд.
Први топлес костим дизајниран је у Аустрији 1964. године, а већ 1966. њујоршки ресторани увели су „топлес” женску послугу. Ипак, после три дана градоначелник Њујорка забранио је такав начин сервирања. Године 1969. Роналд Реган предузео је сличне мере у Калифорнији. Међутим, почетком 1970. нестало је отпора према топлесу, мада данас постоје неписана правила која говоре о времену, околностима и начину топлес перформанса.
Велике груди постале су седамдесетих година и мушки и женски идеал. Кад је омогућена хируршка, перманентна измена изгледа груди, почело се са бесомучном имплантацијом силиката тако да већ данас у свету има више десетина милиона жена са имплантатима и преобликованим грудима.
Овако огроман број козметичких хируршких интервенција открива дубоко усађену потребу многих жена за слањем сексуалних сигнала мушкарцима у околини, али и мушку спремност за њихов пријем.
Извор: Политика Магазин
