Piše: Mirko Dautović
Poslednjeg dana maja je američki predsednik na konferenciji za medije u Beloj kući dao nadu Palestincima u Gazi, ali i celom svetu. Džozef Bajden je rekao da je Izrael ponudio predlog primirja koji je Katar prosledio Hamasu čija se povratna reakcija čekala te subote. Ceo tekst predloga koji je Bajden nazvao „izraelskim“ nije objavljen, već samo glavne tačke u tezama, raspoređene u tri faze.
Prva faza ovog plana bi trajala šest nedelja i počela bi uspostavljanjem primirja. Izrael bi povukao svoje snage iz naseljenih oblasti Pojasa Gaze, a Hamas bi oslobodio određen broj talaca koje je oteo u napadu 7. oktobra prošle godine. Zauzvrat bi i Izrael oslobodio nekoliko stotina Palestinaca koje drži u svojim zatvorima. Ostaci mrtvih talaca bi bili vraćeni porodicama, a zauzvrat bi Palestincima u Pojasu Gaze bilo dozvoljeno da se vrate u svoje domove, koji doduše više ne postoje usled osmomesečnog izraelskog razaranja. Izrael bi otvorio i granične prelaze u Pojas Gaze i dozvolio da unutra uđe 600 kamiona dnevno koji bi donosili hranu i medicinsku pomoć izgladneloj palestinskoj populaciji.
Tokom tih šest nedelja prve faze, Izrael i Hamas bi, preko posrednika, dogovorili i redosled koraka druge faze plana, koja bi takođe potrajala šest nedelja. U njoj bi bilo uspostavljeno trajno primirje, Hamas bi oslobodio sve žive taoce, odnosno oni bi bili razmenjeni za palestinske zatvorenike u Izraelu, i Izrael bi se u potpunosti povukao iz Pojasa Gaze. Ukoliko do sporazuma ne bi došlo, primirje bi se nastavilo do postizanja dogovora.
Ko će upravljati posleratnom Gazom?
Treća faza plana je toliko daleko da se naziru samo dve teze: povratak ostataka mrtvih izraelskih talaca i plan za rekonstrukciju Gaze. Nije objavljeno ko ili šta bi upravljalo Gazom nakon rata. Neki smatraju da bi konzorcijum arapskih država koje priznaju Izrael i imaju diplomatske odnose sa Tel Avivom bile prihvatljiv partner i Hamasu i Izraelu i Sjedinjenim Državama. Ta lista bi uključivala Egipat, Ujedinjene Arapske Emirate, Jordan, Maroko. Katar, glavni saveznik Hamasa i ključan posrednik u pregovorima, ne priznaje Izrael, ali teško da bi se njihova bilo zvanična bilo nezvanična uloga mogla izbeći. Bajden je u govoru na konferenciji pozvao Hamas da prihvati ovaj predlog izraelske vlade. Odgovornost za dalji rat je prebacio na njih.
Međutim, Hamas je već sledećeg dana prihvatio predlog. Nikakvo čudo, jer se on tek malo razlikovao od Hamasovog predloga za primirje iz pregovora koji su se vodili početkom maja u Kairu. Šta se to pa promenilo da bi Izrael slao predlog gotovo istovetan onom od Hamasa? Saudijski magazin „Al-Madžala“, sa sedištem u Londonu, je ponudio objašnjenje da je Hamas u maju ubio i zarobio veliki broj izraelskih vojnika.
Prošlog vikenda su Hamasovi kanali na društvenim mrežama objavili snimke u kojima tvrde da su pobedili grupu izraelskih vojnika koji su sišli u tunele ispod Džabalije u Pojasu Gaze i da su nekoliko njih zarobili. Ovo bi objasnilo izraelsko prihvatanje Hamasovog predloga primirja – okolnosti su se promenile a pobeda nad Hamasom deluje daleko i neizgledno, kao što su im vojni savetnici iz savezničkih zemalja i govorili svih ovih meseci. Teroristi se ne mogu pobediti ratom, pogotovo ne onim koji podstiče regrutovanje novih članova, a Izrael je svakako dao i te kakav razlog svakome u Gazi da postane terorista.
Netanjahu demantuje Bajdena
Istog dana kada je iz podzemlja Gaze stigao aber da Hamas prihvata, iz Tel Aviva je stiglo „ne“. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je porekao da je predlog koji je Bajden predstavio izraelski, kao i da za Izrael nema mira dok Hamas ne bude uništen. Još jedanput, ko zna koji put, Netanjahu se usprotivio Bajdenu, odbio njegovu mirovnu inicijativu, i, ako predlog nije izraelski, a Bajden je rekao da jeste, Netanjahu je implicitno nazvao američkog predsednika lažovom. Na predlog su reagovali i Netanjahuovi ministri iz nacionalno-ekstremističkih i religijsko-fundamentalističkih partija, Itamar Ben-Gvir i Bezazel Smotrič. Po Smotriču, „Bajdenov predlog“ nije primirje, nego kapitulacija lideru Hamasa, Jahji Sinvaru. I Smotrič i Ben Gvir su najavili napuštanje koalicije, što bi značilo pad vlade i Netanjahua. Sudeći po izjavama, ni jedan ni drugi ministar – a Ben Gvirov portfolio je nacionalna bezbednost – nisu videli a ni znali za predlog primirja i misle da im je Netanjahu radio iza leđa. Sada, po izraelskim medijima, Netanjahu pokušava da ubedi svoje ekstremiste da predlog primirja „ne podrazumeva obustavu rata protiv Hamasa.“ Netanjahu je majstor plinske svetlosti, samo je pitanje da li može da napravi ludima još jednom i Belu kuću i verske fanatike kod kuće. Ako ne može, moraće da bira, a njegova računica je ista kao i svih ovih meseci.
Broj 61 i 8. jun
Ta računica se vrti oko broja 61, koji je većina potrebna u izraelskom parlamentu Knesetu. Njegova sopstvena partija, Likud, ima 32 poslanika, od kojih su se mnogi izjasnili protiv „izraelskog“ predloga. Ben Gvit i Smotrič drže 14, ali pored njih Netanjahua podržavaju i ekstremno religiozne i nacionalističke stranke „Šas“ i „Ujedinjena Tora judeizma“ sa ukupno 18 poslanika. Netanjahu ne može da veruje opoziciji koja ga prezire da bi ona uskočila i podržala ga umesto ekstremista. To je dokazao opozicioni lider Beni Ganc, koji je ušao u vladu nacionalnog jedinstva sa podrškom svojih 12 poslanika nakon Hamasovog napada 7.oktobra, ali je sada najavio izlazak ne bude li Netanjahu predstavio nekakav strateški plan za Pojas Gaze do šabata 8. juna. Možda bi opozicija i podržala Netanjahua dok se sporazum ne postigne i koju nedelju preko toga, ali mu sigurno ne bi dopustili da vlada do kraja 2026. A sudski procesi se vode i za korupciju pred domaćim sudovima, i potencijalno za ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom. Izgubiti naklonost ekstremista deluje kao mnogo veći gubitak i lični rizik nego izgubiti naklonost američkog predsednika koji će i sam možda izgubiti mandat za pet meseci.
Uostalom, koje su bile realne posledice po Izrael i Netanjahua lično za sve počinjeno od oktobra do danas? Premijeru Izraela će možda biti uručene optužnice za ratne zločine jednog dana, ali prošle nedelje mu je uručen poziv američkog Kongresa da se na zajedničkoj sednici donjeg doma i senata obrati američkim zakonodavcima.
Pozivnicu su potpisali ne samo republikanski lideri, nego i lideri Demokratske partije, Hakim Džefris i senator Čak Šumer, koji je u martu održao govor u kojem je rekao da su u Izraelu potrebni novi izbori i da Netanjahu više nije podesan da vlada. Institucije najmoćnije države sveta deluju kao da su kidnapovane i nesposobne da promišljaju i sprovode racionalnu i doslednu politiku kad je reč o Izraelu. Datum Netanjahuovog pojavljivanja još nije poznat, ali mora da se desi pre letnje pauze koja počinje u avgustu. Šta će se dogoditi ako predsudsko veće Međunarodnog krivičnog suda odobri optužnicu protiv Netanjahua? Po prvi put u istoriji će američki zakonodavci aplaudirati nekome ko je zvanično optužen za ratne zločine, uvaljujući reputaciju svoje republike u katran i perje.
Nobelovka vidi hamas kao naciste
Kako objasniti takve iracionalnosti i, možemo reći, svetonazorno mućenje vida? Ovog ponedeljka je u „Frankfurter algemajne cajtungu“ nemačka spisateljica i nobelovka Herta Miler objavila članak koji je kao predavanje održala 25. maja u Stokholmu, na jednom seminaru posvećenom napadima 7.oktobra. U njemu ona brani Izrael i zgražava se nad Hamasom. Milerova svaki dan pomišlja na knjigu američkog profesora istorije Kristofera Brauninga „Obični ljudi“, koju je u prevodu Aleksandra i Emila Kerenjija 2004. na srpskom objavila „Fabrika knjiga“. U „Običnim ljudima“, Brauning se bavio Nemcima koji su sa neverovatnom lakoćom življenja postali dželati jevrejskih sela u Ukrajini, Belorusiji, i Poljskoj, koja su zatirali svakodnevno. Njihova jedinica, 101. rezervni policijski bataljon je 13. jula 1942. u jednom danu ubila 1.200 Jevreja. U krvavom piru su ubijali decu, odojčad, starce, bolesne, muško i žensko. Bez milosti.
Jasno je šta Milerova opisuje. Ona pravi paralelu sa Hamasovim napadom od 7.oktobra 2023. U njenoj interpretaciji, Hamas je poput nacista, nacista kakav je bio njen otac koji je služio u 10. oklopnoj diviziji SS-a, „Frundsberg“. Ona uočava crveni trougao na zastavi Palestine i kaže kako je on podseća na oznaku koju su komunisti morali da nose u koncentracionim logorima gde su ubijali Jevreje. Sada, taj crveni trougao Milerova vidi svuda po Berlinu. On stoji pored ulaza u čuvene tehno-klubove gde su pre 7.oktobra gej Izraelci i Sirijci izbegli od rata 2015. zajedno đuskali. A sada, „rejv“ scena višednevnih žurki je opustošena, jadikuje Milerova.
Mirko Dautović, ekspert za međunarodne odnose: Plaši me haos koji se širi svijetom
Trouglovi pozivaju na napade, i njoj su nerazumljivi mladi i homoseksualci koji „podržavaju Hamas“ a koji bi ih sve „izbičevao ili pogubio“. Influenseri su zaveli mladalačke mase i poveli ih u antisemitizam, a Hamas planira da učini sve jevrejsko nepodnošljivim za svet, što je referenca na roman „Doktor Faustus“ Tomasa Mana, u kojem je „nacizam učinio sve nemačko nepodnošljivim za svet.“ Kad je reč o patnji Palestinaca, za Milerovu je cela Gaza jedna kasarna, „duboka država antijevrejske mržnje ispod zemlje.“ I zato se civili ne mogu odvojiti od terorista. Izrael je prinuđen da uništi zgradu, sa sve ljudima unutra, objašnjava laureata koju je Švedska kraljevska akademija nauka ovenčala Nobelovom nagradom 2009. zbog „koncentracije poezije i iskrenosti proze, kojom oslikava pejzaž lišenih.“
Lišenih vlasništva, lišenih zemlje, lišenih države i prava, lišenih tela, lišenih doma, lišenih sekunde mira. U intervjuu Kristijani Amanpur na CNN-u je britanski hirurg Nik Majnard, donedavno na volonterskoj službi u Gazi, opisao užase svih tih lišavanja. Milion ljudi je pobeglo iz Rafe pred izraelskom ofanzivom. Izrael i dalje gađa ljude u zbegu. Oni gore živi. Nemaju domove, nemaju ni prave šatore jer Izrael smatra da je i običan šator potencijalno oružje u rukama Hamasa. Ti ljudi beže u krug pred mecima i bombama koje „skinu“ nekoliko desetina njih svaki dan. Brojka mrtvih koju saopštava Ministarstvo zdravlja u Gazi je porasla za 2.000 od početka do kraja maja i sada je na 37.000. Tamo gde Herta Miler vidi naciste, drugi vide Izrael. Za kraj, spomenimo da je izraelski Kneset otpočeo proceduru proglašavanja Agencije Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice (UNRWA) – terorističkom organizacijom. Nijedan režim od 1945. naovamo se nije dosetio toga da organizaciju UN proglasi za terorističku, ali Izrael je još jednom avangarda i uzor najgorima.
Izvor: Novi Magazin
