Piše: Zoran Šaponjić
Posle žestokog sukoba oko zemnih ostataka Antonija Abramovića pre nepunih godinu dana, Miraš Dedeić sada ponovo napao Bojana Bojovića, alijas mitropolita Borisa, iznoseći niz skaradnih detalja o dešavanjima u Bojovićevom „sinodu“.
Dakle, svašta se dešava u tzv, kanonski nepriznatoj crnogorskoj pravoslavnoj crkvi. Sem što imaju dva mitropolita koji jedan drugog ne priznaju, prvi je drugog penzionisao, a drugi prvog tužio sudu, odbivši da prizna da je u mirovini, sem što su se pre nepunih godinu dana na krv i nož zavadili oko zemnih ostataka osnivača svoje crkve Antonija Abramovića, pa onda proletos i oko prikupljanja novčanih sredstava uz korišćenje imena CPC – sukob ovih dana dobija nove dimenzije.
I ovog puta pred vernicima ove crkve, pred čitavom crnogorskom javnošću ponovo su korpe prljavog veša, ređa se skandal za skandalom. Miraš Dedeić, tzv. mitropolit Mihailo preko portala svog krila CPC, odnosno preko svog „nadleštva za odnose sa javnošću“, javlja sada da je u „lažnom sinodu Bojovićeve grupe totalno rasulo koje se nastavlja novim skandalima“.
„Nakon pokajanja i napuštanja prvog lažnog episkopa Kirijakosa, usledio je novi skandal s izbacivanjem drugog lažnog episkopa Joanikija/Luke, dok se treći ‘episkop’ Ivan na svom fejsbuk profilu predstavlja isključivo kao ukrajinski episkop u Crnoj Gori, bez ikakvih odgovornosti prema Crnoj Gori i Crnogorcima. Time ova groteskna priča o ‘spašavanju Crnogorske Pravoslavne Crkve‘ dobija svoj tragični epilog. Kako je sijao razdor u Crnogorskoj Pravoslavnoj Crkvi, tako sad žanje u svojoj privatnoj paracrkvenoj organizaciji“, navodi Miraš na portalu svog krila tzv. CPC.
Gdje klupko počinje: Iz „predistorije“ raspopa Miraša Dedejića (Službena bilješka)
Iz teksta koji je nedavno objavljen, crnogorska javnost može, pored ostalog, saznati da je od strane „Bojovićeve grupe“, odnosno krila tzv. „mitropolita Borisa“ – „prva lažna i neslavna hirotonija izvršena 12. novembra 2023. godine nad bivšim italijanskim rimokatoličkim sveštenikom Domenikom Kantorem, kome je „veliki“ Bojović dodelio titulu „episkopa“ za Veliku Grčku.
„Kantore se u Italiji javno pokajao zbog svoje homoseksualne prošlosti, a zatim i na Lučindan, 31. oktobra 2024. godine izrazio pokajanje zbog prihvatanja lažne hirotonije od strane Bojovića“, izveštava Mirašev portal.
Ima tu još detalja. Poput onog da je „Kantore sa Bojovićem izdržao samo 354 dana, uglavnom radeći na daljinu, pre nego što je javno raskinuo veze sa lažnim Sinodom“.
„U svom pokajničkom pismu Kantore je priznao da je morao platiti 500 evra za primanje lažnog episkopskog rukopoloženja, što je klasičan primer simonije (kupovine crkvenih zvanja). Opisao je Bojovića kao diktatora koji ne želi dijalog i koji je povezan sa opasnim masonskim i okultnim organizacijama. Nakon Kantoriovog javnog odricanja, Bojović se nije ni oglasio, već ga je tiho uklonio sa liste članova svog lažnog Sinoda, nadajući se da će cijela stvar proći nezapaženo“, navodi se u ovom tekstu.
Još zanimiljivi je slučaj „druge lažne hirotonije“ koja se dogodila 13. novembra 2023. godine nad, kako navodi Mirašev portal, „bivšim ukrajinskim mirskim sveštenikom (što znači da je oženjen) navodnog imena Ivan, a prezimena Oleščuk, koji je kao izbeglica stigao u Crnu Goru i tamo promovisan u „episkopa dukljanskog“.
„Iako formalno još uvek nosi titulu Bojovićevog ‘episkopa dukljanskog’, Oleščuk se na društvenim mrežama predstavlja isključivo kao ukrajinski sveštenik koji služi samo za Ukrajince, koristeći ukrajinsku zastavu i naziv ‘Ukrajinsko Pravoslavlje u Crnoj Gori’ na svom profilu, bez ikakve reference na Crnogorsku Pravoslavnu Crkvu ili odgovornosti prema Crnoj Gori i Crnogorcima“, stoji u tekstu i dodaje da je „indikativno da Oleščuk nije član kanonske Ukrajinske Pravoslavne Crkve, niti ima blagoslov od iste za svoju delatnost u Crnoj Gori“.
Abazović odgovorio Mirašu, spreman da potpiše Temeljni ugovor sa takozvanom CPC
Slučaj „oženjenog episkopa“ ipak nije najskandalozniji od svih hirotonija koje je obavio samozvani mitropolit Boris, javlja dalje Mirašev portal.
„Najskandaloznija od svih lažnih hirotonija dogodila se 5. avgusta 2024. godine u Rumuniji, kada je Bojović ‘hirotonisao’ raščinjenog rumunskog sveštenika Jovana Kozmina Barzu. Hirotonija je obavljena u dvorištu privatne ‘crkve’ i centra za sumnjiva ‘iscjeljenja’, koji služi za uzimanje novca od bolesnih i očajnih ljudi“, piše Mirašev portal.
Navodi se dalje da Barza ima izuzetno problematičnu prošlost – „bio je oženjen i sudski je osuđivan zbog fizičkog nasilja nad suprugom, što je dovelo do razvoda braka“.
„Rumunska Pravoslavna Crkva ga je raščinila zbog više prekršaja, uključujući odstupanje od pravoslavne vere i učešće u ezoterijskim emisijama sa magijama i gatarama. Nakon raščinjenja 2020. godine, pridružio se nekanonskoj grupaciji u Rumuniji gdje je ‘zamonašen’ pod imenom Joanikije. Bojović je, plašeći se reakcije crnogorske javnosti na ime ‘Joanikije’ (koje podseća na mitropolita Joanikija I Lipovca i Joanikija II Mićovića), samovoljno promenio Barzino monaško ime u ‘Luka’, što predstavlja dodatno kršenje crkvenih kanona“, navodi se dalje u pomenutom tekstu, dodaje da je veza Barze sa Bojovićem trajala tek 88 dana te da je već 1. novembra 2024. godine, kulminirao sukob unutar rumunskog ogranka Bojovićeve grupe.
Sem svega gore navedenog, Miraš javlja i da se „oko Bojovića i njegovih lažnih episkopa okupio niz osoba sumnjivog morala i prošlosti“.
„Posebno je problematičan slučaj Gabrijela Teodosija Vlada, koji je bio Bojovićev ‘sveštenik’ i Barzin sekretar u Rumuniji. Vlad je uhvaćen u pokušaju seksualnog iskorišćavanja maloletnika na železničkoj stanici. Prilikom bekstva automobilom, dvoje ljudi je povređeno kad ih je vozilo udarilo i podiglo na haubu“, piše dalje Mirašev portal i kao dokaz nudi i link ka video-snimku incidenta u kojem je učestvovao Gabrijel Teodosije Vlad.
Dodaje se i da je Vlad „viđen kako krade po prodavnicama odeven u svešteničku mantiju“, a da je „ranije vodio građevinsku firmu preko koje je takođe varao ljude“.
„Za sve ove anonimuse, i belosvetske likove, koje je Bojović okupio i kroz sve ove skandale, postaje jasno zašto je Bojovićevo obećanje o spašavanju Crnogorske Pravoslavne Crkve, a posebno skaradno obećanje o brzom dobijanju tomosa (zvaničnog priznanja) od Carigradske Patrijaršije ostalo samo prazna i gotovo groteskna reč“, piše Mirašev portal.
Sa druge strane, na sajtu krila Bojana Bojovića, alijas mitropolita Borisa, nema odgovora na ove prozivke i skaradne detalje koje je pred vernike i crnogorsku javnost iznela Miraševa grupa. Tamo je poslednja objava još iz aprila ove godine, zvanično saučešće „duboko ožalošćenog mitropolita Borisa“ povodom smrti pape Franje.
Izvor: RT Balkan
