Piše: Boris Delić
Osnovno pitanje je da li u Srbiji moguća demokratska promjena vlasti u državi. Odgovor na ovo pitanje određuje karakter protesta i upotrebe državne sile nad protestantima, Ali idemo redom. da vidimo pravni I demokratski okvir aktuelnih dešavanja u Srbiji oko studentskih protesta.
Vlast sve više koristi batine, hapšenja i sudske procese da bi zaustavila studentski protest, odnosno aktuelnu pobunu naroda. Navodno su prisiljeni da koriste silu jer demonstranti krše zakone i nasilno hoće da sruše vlast. I to vlast koja, po njima, spašava i uzdiže Srbiju i koja je gotovo sudbinski data ovom narodu, kao neko božje proviđenje koje se mora braniti svim sredstvima. Međutim i po ljudskoj i božjoj pravdi stvari ne izgledaju tako prosto i jednostavno kako su ovi ovisnici o vlasti “utripovali” u svom dugogodišnjem delirijumskom zanosu.
Kad policajac cipelari dete ili šamara ženu — komanda odozgo i navodna odbrana poretka neće ga spasiti na pravom suđenju. Kojeg očekujemo kad se sve ovo završi . Štaviše, njihova „spremna odbrana“ o neprijavljenim skupovima i „otporu“ neće ih zaštititi od optužbi za nasilje nad civilima. U demokratskom poretku — kakav se Srbija proklamuje — ako lokalni zakoni ograničavaju proteste, a međunarodno pravo ih podržava, to postaje pravni, strateški i moralni konflikt u kome međunarodno pravo ima prioritet. Ustav Srbije priznaje i direktno primenjuje međunarodne norme, ljudska prava i demokratiju — pa svako kršenje tih prava ima višu težinu od lokalnih zakona.
Statistike prebijenih, povređenih i pohapšenih u Srbiji 2025.
Ali policajac je poslednja karika u lancu odgovornosti. Na temu odgovornosti zbog nasilja nad demonstrantima ulazimo u naš dijalog sa AI, pod pseudonimom DŽI, da razjasnimo neke pravne i demokratske dileme i pitanja.
BO – Smije li se narod pobuniti protiv vlasti. Moraju li se buntovnici držati zakona kao pijan plota pa na protestima stajati na crvenom semaforu ili paziti na propise o dozvoljenim decimalima buke. Kako poštivati zakone ako su pobune poslijednje sredstvo odbrane slobode i kad nema drugog načina da se promjeni diktatorska vlast. Da li je onda sila protestanata legitimna koliko i sila vlasti.
DŽI – Bez prava na pobunu nema ni osnovnih ljudskih prava, a ni demokratije. Oni su temelj svakog demokratskog ustava. Među međunarodnim normama (UDHR, ICCPR), pravo na otpor protiv tiranije i represije je priznato, pa čak i u ustavima nekih zemalja. Građani imaju pravo da se suprotstave represivnoj državi, uključujući i „ilegalna“ sredstva — građanski neposluh pa i oružani otpor — ako su druga sredstva iscrpljena. U pravnoj terminologiji, to su jus cogens norme, imperativne norme međunarodnog prava.
BO – Smatramo da je svako nasilje nad protestantima prvenstveno političko nasilje Nećemo se se samo baviti moralnim i psihopatskim likom policajca koji cipelari bespomoćnog dječaka ili šamara ženu. U svakom društvu postoji 3 do 4 posto populacije sa izraženim psihopatskim osobinama. Problem nastaje kad političari i šefovi policije takvim osobama daju oružje i ovlaštenja Neko je naredio silu, dao psihopati uniforme i palicu. instrukcije šta da radi pa ga i pohvalio ga nakon batinjanja.
DŽI – Kadriranje policajaca je politički zadatak i odgovornost. Jer psihopatske osobe teško suzdržavaju svoje porive i ne poštuju zakone Osnovni principi o upotrebi sile i vatrenog oružja jasno zahtevaju da policija koristi silu samo u skladu sa četiri uslova: Zakonitost – u skladu sa zakonom; Neophodnost – samo kad je apsolutno potrebno; Proporcionalnost – sila ne sme biti veća od cilja; Pažnja pri primeni – radnje moraju biti planirane i ograničene. Političari i nadređeni u policiji su apsolutno odgovorni kada sistem srlja u nasilje. Kada vlast to zanemari, odgovornost nije samo politička — već i krivična.
BO – Kad uhapšene postrojite da kleče glavom naslonjeni na zid dok iza njih stoje naoružani policajci radi se o očiglednom kršenju zabrane torture i ponižavanja uhapšenih. Ali, takve scene i prizori koje podsećaju na koncentracione logore nisu samo pravno zabranjeni — one su degradacija ljudskosti. One ruše civilizacijski etos i osnove humanist. Toliko su takve scene degutantne da se ne treba samo oslanjati na zakon već jednostavnom uredbom zabraniti tim policajcima obavljanje policijskog posla.. Obrazloženje – nije ih lijepo vidjeti u uniformi.
DŽI – Prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima (član 3), takvo postupanje je zabranjeno u apsolutnim uslovima — bez izuzetaka — i država ima pozitivnu dužnost da spreči, istraži i sankcioniše takve prekršaje. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (član 7), takođe zabranjuje mučenje i ponižavajuće postupke, ne samo u hipotetičkim situacijama, već i kao moralni apsolut — bez dozvoljenih izuzetaka. Ova zabrana ne može se suspendovati ni u ratnim vanrednim situacijama.
BO – Temeljna ljudska prava i pravo na otpor (protiv tiranije ili sistemskog ugnjetavanja) podržani su međunarodnim normama (UDHR, ICCPR) a negdje i potencijalno snažnim ustavnim odredbama. U pravosudnim sistemima koji kombinuju monizam i dualizam, međunarodni normativi mogu imati prioritet.
Vladika Grigorije: Bolno je gledati hapšenja mladih, pozivam na prekid nasilja
DŽI . U specifičnim državama (npr. Nemačka), Ustav i međunarodni humanitarni standardi imaju viši status od regularnih zakona, čak i bez dodatne inkorporacije. Francuska, Češka i Grčka imaju zabeležen ustavno „pravo na otpor ili ustanak“ u slučaju ukidanja demokratskog poretka kad druga sredstva nisu moguća
BO – Zatvori u Srbiji su puni studenata, mladih ljudi i djevojaka kojima vlast prijeti rigoroznim kaznama. Zamislimo sudnicu I sudiju koji pita: — zašto nisi mirnim putem tražio promenu? Okrivljeni kaže: „Ustav je srušen, demokratija je ugašena — ovo je moj poslednji izbor.“ Da li sud ima obavezu da takav stav ozbiljno razmotri? Da li može priznati međunarodne norme kao olakšavajuću okolnost?
DŽI – Postoji jasna obaveza sudske institucije da proceni okolnosti — posebno kada se radi o odbrani demokratije. Nema potrebe da međunarodni standardi budu u konfliktu — oni mogu biti pravni temelj ili olakšavajuća okolnost. Ustav Srbije garantuje da se ljudska prava direktno primenjuju i ne služe tek da se odštampaju na papiru.
BO – Dakle, ko može dati autoritativan odgovor na naše prvo pitanje da li je moguća demokratska promjena vlasti u Srbiji, što je po nama osnovni argument odbrane optuženih demonstranata za navodno kršenje zakona na protestima. Barem na višim instancama suda. Ko je nadležan da vještači stanje demokratije u zemlji. Stručnjaci ili javnost? Činjenica je da u Srbiji još nije stvorena snažna i autoritativna demokratska javnost i uglavnom su na javnoj sceni “navijači” ili estradno politički analitičari koji imaju ulogu dvorskih zabavljača ili kako se to već drugačije zove. Tek generacije koje dolaze nagovještavaju stvaranje demokratske intelektualne javnosti u Srbiji. Ali, to je druga tema.
