Пише: Миодраг Лекић
Наслов панела „Црна Гора на дипломатској шаховској табли“ – указивао је на озбиљну и изазовну тему.
Нимало академску, већ врло животну.
И у вези је са будућношћу земље.
Било би много комплетније, па и примарније, да је на панелу, међу некада одговорним за спољну политику, учешће узео и садашњи министар иностраних послова, који је био позван.
У неколико „излета“ поводом главне теме, поставио сам питање: да ли постоји геополитичко-етничка табла у Црној Гори данас? И одређена динамика на њој? Ако постоји – куда она води, колико је то једна од првих тема ове земље?
Коначно, да ли је она у некој вези и са оном много широм у свијету или региону?
Да овдје останем само на питању. На панелу је било и нешто више.
Поводом прве, оне веће, дипломатске, геополитичке табле, дакле огромних промјена које се одвијају на њој, цитирао сам ону реченицу Антонија Грамшија прије Другог свјетског рата: „Стари свијет нестаје, нови не успијева да се роди. У том процјепу је вријеме чудовишта.“ („Затворске свеске“)
Ипак, доминирала је тема Европска уније и Црна Гора. Када се укрцавамо на брод који постаје заједнички? Ипак да прецизирам – не мислим на брод „Јадран“, и ко се ту укрцава и искрцава. Мада, у многим надреалним димензијама актуелног процеса и то би могла бити тема.
Тема ЕУ – ЦГ одвија се између слогана и реалности.
Треба изабрати ово друго.
А каква је реалност Европске уније, посебно је питање.
Никада компликованије.
Стратешки компас, то је неко вријеме била дежурна синтагма у Бриселу, скована у Француској, прије рата у Украјини.
Сада је компас још теже пронаћи.
Пловити погледом с палубе (a vista) није сигурна навигација. Па ни када крене повољан вјетар.
Како оно Сенека поручује: Ignoranti quem portum petat nullus suus ventus est (Нема тог повољног вјетра за оне који не знају куда плове).
У сваком случају, данас Атлантиком дува хладан вјетар. Десног смјера.
Преведена метафора указује на односе између САД И Европе у условима успона десних политичких снага.
Од тог односа, његовог расплета, зависи много тога на оној великој табли.
Не и доминантно, јер је табла много већа.
А игра се на цијелој табли. Ко ће боље проћи на крају? Геополитички шахисти или покераши? Можда неки трећи?
Још је ту било питања.
Са велике мапе, и оне мање, наше балканске.
С оне прве, и о рату у Украјини.
Указујем, а задовољство ми је да то могу рећи и пред на панелу присутним представницима дипломатског кора, да одговорност за рат, поред Русије, сносе и дијелови Запада. Са много детаља.
Превлака између бонаце и буре
И онда опет на панелу морске воде. Оне око Превлаке.
Између бонаце и буре. Воде заједно са копном, заправо врхом Оштро.
Ми, у дужем периоду, без компаса. За разлику од наших сусједа.
Питам на панелу некадашње министре иностраних послова зашто смо без икаквог резултата, па и правог ангажовања од Протокола 2001. између двије земље, који је с ове стране потписао савезни министар? Конкретизујем питање: да ли је ткз. мирољубивост без правог ангажовања и заштите наших интереса била условљена случајем Ђукановић – страхом од могуће хрватске иницијативе према Хагу и тамошњем трибуналу због ратног хушкања и борбених испраћаја према ратишту у Хрватској.
Не добијам(о) одговор.
Нешто је поправљено у стратегији и осмишљено у дјеловању од 2020?
Не би се рекло. Нема ни информација шта се заправо дешава. Осим изнова понижавајућих сцена током сусрета двију страна.
Објективно, Хрватска је сада у бољој позицији. И то користи. Легитимно, како би се данас модерно рекло. И добро им иде. Ако са наше стране све остане као до сада.
Ако таква оцјена овдје, под јаком пресингом пропаганде, цензуре, аутоцензуре… звучи још увијек шокантно, она је сасвим нормална у друштвеним амбијентима демократског Запада.
Могу то детаљно навести.
Укратко, на панелу је очигледно било много више питања него одговора.
Али, разговор на јавном форуму о темама које су до јуче овдје сматране тајним, мистериозним, с оном званичним упутством да „има ко о тома да мисли, а набоље за све нас НАТО и Мило Ђукановић“, панел је ипак био одређени демократски искорак.
А можда ће, и пожељно је,
Извор: Дан
