Пише: Редакција
Цетињски љетњи пејзаж. На лијепој старој кући са фасадним украсима која доминира Балшића пазаром, некадашњом градском пијацом окруженом кафанама збориштем Цетињана стоји истакнут велики транспарент. На њему пише. “ Крсто Зрнов ђе таставу вије четницима мјесто није“
Парола са Балшића пазара на Цетињу била би аналогна поруци коју би неко у Берлину на Александерплацу окачио са сличним будаласто суманутим и анахроном садржајем који би гласио:
„Адолф Хитлер ђе бој бије,
Ту Герингу мјесто није“
Колико је Цетиње изван простора времена и факата историје изненадио би се и чувени њемачки режисер Рајнер Вернер Фасбиндер аутор филмске серије „Берлин Александерплац“. Фасбиндерова надалеко чувена филмска серија приказује мрачну страну једног града и људи који у њему живе.
Поводом своје серије „Берлин Александерплац“ (алијас Цетиње Балшића пазар) Фасбиндер је изјавио следеће :
„Првенствено сам хтео да покажем од чега су Немци саздани, а ја стварно јако добро познајем Немце. Како једна идеја попут фашизма, о коме, сматрам, још можете дискутовати, може довести до нечега попут националсоцијализма, о коме нема расправе.“
Што данас рећи о Цетињу и Црној Гори у којој је свака друга ријеч фашизам или антифашизам, а националсоцијализам се мало по мало са својим оштрим искључивостима и идентитетским елитизмом уздиже до Црногорства сине qua non.
На који начин приказати те наше друштвене девијације?
Недостају ли нам књиге, филмски сценарији и режисери?
Вјероватно уз један часни и креативни изузетак.
Филмски режисер Живко Николић је попут Фасбиндера који је познавао Њемце јако добро познавао Црногорце. Слично Фасбиндеру и Живко Николић их је филмски упечатљиво описао. Представио је Живко и Црногорце и све оно што су Црногорци спремни направити „У име народа“ свога славног и његове још славније историје која се као што се види са фотографије уздиже кроз разне пароле попут ове у престоници Црне Горе .