Пише: Редакција
Данас је као главна тема на црногорским медијима одјекнула вијест да су српске безбједносне службе привеле на информативни разговор, те га протјерали из Србије, редитеља Данила Маруновића, још познатијег по својој нескривеној србофобији и сваковрсном шовинизму.
Једни су цијенили да се тим прогоном штити достојанство Србије. Други су нашли да се поновило (сада у Србији) нешто за шта је био специјализован режим Мила Ђукановића. Трећи су пак иступили са осуђивањем прогона.
Међутим:
Првима се може приговорити то што се достојанство Србије, ако је већ то циљ, не брани досљедно и принципијелно, забраном боравака или прогоном далеко опаснијих рушитеља српских интереса, јер, метафорички речено, једна ласта не чини прољеће.
Други су заиста најближи истини, јер знатан је списак прогона и забрана што је режиран оновремено у Ђукановићевом кабинету.
Трећи, познати као Милови интелектуални и колумнистички мускетари иступили су експресно да осуде, како кажу, „фашизам“ Вучићевог режима. То не би било вриједно помена, када исти ти мускетари нијесу предњачили у подржавању па и иницирању буквално истих прогонитељских авантура Ђукановићевог режима.
Према томе, на коју год се страну свијет окретао, код нас се мијењају само маске, док играчи наше јавне збиље у свему остају исти.
