Тешко је и замислити да неке песме без којих некада није могао да се замисли добар провод и које су милиони слушали појачане „до даске“, могли некоме да послуже као оружје.
Ипак, мучење музиком постало је уобичајена пракса коју су агенти америчке Централне обавештајне службе још од почетка новог миленијума примењивали на затвореницима.
Наредник Марк Хадсел, члан Тима психолошких операција описао је једном приликом ефикасност те тактике:
– Ако пуштате музику на 24 сата, мозак и телесне функције почињу да отказују. Ток мисли се успорава и воља вам се ломи. У том тренутку смо улазили и причали с њима – рекао је он за Фар Оут магазин.
О својим искуствима током боравка у озлоглашеном Гватанамо затвору један од затвореника Музам Бег, написао је и књигу „Enemy Combatant“ у којој је описивао управо овај метод: „На неки начин, мени музика није сметала. Одрастао сам у Британији, знао сам шта је то. Али авганистански сељаци, Јеменци, они су били потпуно изгубљени и збуњени, потпуно ван себе“.
Поред тога, казна је подразумевала држање затвореника у потпуном мраку, константно окованих, док је поред њих била само канта за обављање нужде.
Циљ је био да се створи „страх, дезоријентисаност и трајно стање шока“, а ово су песме којима су то постизали:
„The Real Slim Shady“, Еминем
Бињам Мухамед је двадесет дана слушао песму „The Real Slim Shady“ без престанка. Његов адвокат Клајв Стафорд Смит, који је директор британске организације „Реприеве“ која се бори за укидање праксе мучења у затворима, тврди да су многи затвореници због тога изгубили разум.
„Dirrty“, Кристина Агилера
Мухамед ал Кахтани, који је наводно учествовао у терористичком нападу на Куле близнакиње у Њујорку 11. септембра 2001. тврдио је да је био мучен песмама са експлицитним текстовима, а нарочито „Dirrty“ од Кристине Агилере.
Он је својим адвокатима причао да је циљ тог мучења био да повреде његова верска осећања.
„Satruday Night Fever“, The Bee Gees
Енглез пакистанског порекла Бег, ког је ЦИА ухапсила 2002. године, тврдио је да је мучен песмом „Satruday Night Fever“, The Bee Gees, док је био затворен у Баграму у Авганистану.
„Мислио сам да то није ни приближно довољно да сломи било кога кога знам. Али је временом постало неподношљиво. Уопште није било светлости, било је вруће и тесно. Ништа не видите, немате с ким да причате, ништа да радите, осим да ударате у зидове. А на све то, трештала је музика“, написао је он у својој књизи.
https://youtu.be/op5FxEs1aR0
„The Beautiful People“, Мерилин Менсон
Бег је такође описао како се усред ноћи у потпуно неочекиваним тренуцима музика пуштала појачана на максимум, због чега су људи потпуно изгубили рутину сна.
Једна од песама које се сећа, а која је нарочито узнемиравала људе који нису навикли на такву врсту музике, била је „The Beautiful People“, Мерилина Менсона.
„Многи су добили различите врсте анксиозних напада. Губили су контролу над собом“, пише Бег.
„We are the Champions“, Queen
Ветеран америчке морнарице Доналд Ванс наводно је трпео мучење овом песмом, када су га његове некадашње колеге ухапсиле у ирачкој осигуравајућој фирми, не знајући да је он доушник за Федерални истражни биро.
– Не могу да се сетим колико сам пута чуо „We are the Champions“ од Queen – испричао је он касније.
Успео је да издржи захваљујући свом војном искуству. Причао је са собом, покушавао да задржи рационалан ток мисли, знајући да ако пусти да му музика „замаскира мисли“, више неће моћи да поврати свој ум.
– То је оно што ми је помогло да из затвора изађем као оштећен, али не и сломљен човек – испричао је он
Извор: Б92
