Пише: Милош Лалатовић
Пошто је Југославија за разлику од других балканских и источноевропских држава била ближа Западу, тако су и културни трендови брзо допирали у њу. Наравно, одмах помислимо на рок сцену, која је по многима била одмах иза енглеске и њемачке у Европи.
Али са рок музиком ту је и савремена књижевност, настала под утицајем најприје Бодлера, Камија, Сартра, а после нарочито битника, Чарлса Буковског, Вилијама Бароуза, Алена Гинберга, Лоренса Ферлингетија. Битници су изградили срж онога што називамо данас урбана књижевност.
После неког времена се њихов стил пренио и у државе бивше Југославије. Кад помислимо данас на старије писце урбане књижевности ту су Мома Капор, Милан Оклопџић, са својим незаобилазним култним романом Ca. Blues, Слободан Тишма, Давид Албахари, па и Светислав Басара, који је и данас врло актуелан. Може се рећи да је Милан Оклопџић пробио лед са својим Ca. Blues романом. Књига која описује његов живот у Америци, искуство са дрогама, бајкерима, Фелингетијем, слушање говора Алена Гинсберга.
Роман кад се појавио тих осамдесетих година био је авангарда, заједно са књигом Ми дјеца са колодвора Зоо, Кристиан Ф.Други талас урбане књижевности почиње са распадом државе деведесетих, што су многи урбани типови доживљавали као велики пад, не само што се тиче ратова, који су однијели велики број жртава, дубоке економске кризе, него и као културни суноврат.
Као побједа извитоперене руралне културе над урбаном. Као посљедица тога, организују се бројни антиратни протести у Београду, које су предводили чланови чувених бендова Екв, Електрични оргазам, Партибрејкерси.
Неки од бивших рокера и панкера почели су да се баве књижевношћу. Такав је био и Владимир Арсенијевић. Некада панкер, члан бендова Урбана герила и Берлинер страссе, који осамдесетих одлази у Лондон. При повратку убрзо га очекује распад државе. Ово му је била инспиративна тема да напише роман ”У потпалубљу”.
Роман је награђен Нин-овом наградом за 1994.годину.Необичност је у томе што је добитник био најмлађи до данас ове престижне књижевне награде, што му је то био деби романи и што је успио да надмаши тада већ увелико афирмисане књижевнике конзервативног и вјечито забринутог за будућност нације Добрицу Ћосића и Вука Драшковића.
Владимир Арсенијевић је тада имао двадесет девет година. Чудо је било, сто је у јеку рата, добио награду један антиратни роман, са до тада непризнатим у озбиљнијој југословенској књижевности темама попут живота младих, њихових искустава са дрогом, припадности субкултурама.
Роман је деведесетих био незаобилазно штиво омладине, која иоле држи до урбанитета. Оваква врста књижевности наставља да буја и по осталим бившим југословенским државама. А заједнички циљ им је супротстављање национализму и уском паланачком, дуњалучком, племенском духу. У Црној Гори почиње урбана књижевност са Балшом Брковићем, Огњеном Спахићем, Андрејем Николаидисом.
Посебно је интересантан и значајан у овом смислу роман Балше Брковића ”Приватна галерија”, који је награђен наградом Мирослављево јеванђеље. У Босни и Херцеговини и Хрватској ту је Миљенко Јерковић, Марко Томаш, Мехмед Бегић.
Са албанског говорног подручја интересантан је пјесник Џевдет Бајрај из Ораховца, који је заједно са Владимиром Арсенијевићем проводио ратне дане у Мексику, током бомбардовања Југославије 1999.године.У задње вријеме ту је и млади Шпетим Селмани, добитник прошлогодишње Европске награде за књижевност. Урбана књижевност је обавила и обавља своју посебну улогу на овим просторима пишући о животу младог малог човјека, окруженог балканском свакодневницом, сивилом, стереотипима и изласку из тога. Из ”потпалубља”…
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
