Cреда, 11 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Милош Лалатовић: Њу вејв и урбанитет у бившој Југославији

Журнал
Published: 7. јануар, 2025.
1
Share
Фото: Нпортал-Новости
SHARE

Пише: Милош Лалатовић

Једна од књига, која је значајно утицала на омладину у социјалистичкој Југославији, почетком осамдесетих година била је “Ми дјеца са колодвора Зоо“. Након чега је и снимљен филм на основу ове књиге, у којем се појављује и Дејвид Боуви, гдје изводи његову чувену пјесму “Heroes“, у једном дијелу и на Њемачком језику. Боуви је врло волио Њемачку, био је под утицајем Њемачке архитектуре којој се дивио, као и краутрока, који је Њемачки одговор на англосаксонску поп културу. Главни актери поменуте  књиге и филма су група њемачких адолесцената, који у свеопштој градској отуђености великих зграда и бетона, прибјегавају опијатима. Особа, која је написала ову књигу је Кристијан Ф. Она се након ове књиге  прославила, чак се говорило да је била у вези и са Бувијем.

Оно сто је интересантно са овим је то да се књига појавила у свим скоро школским библиотекама у Југославији, као опомена омладини  од опасности дроге. Са тим сто је имала супротан ефекат. Многи су баш хтјели да имитирају Кристиан Ф, Бабси, Детлефа и остале ,,антихероје“ књиге и филма. Баш у то вријеме хероин је и улазио на широка врата у СФРЈ.

Поред ове књиге југословенски њу вејвовци су уживали да цитају и књиге Вилијама Бароуза, посебно његов роман “Голи ручак“, Џека Керуака, Алена Гинсберга, Чарлса Буковског.

Од осталих умјетника су вољели Енди Ворхола, посебно његов бенд и пројекат “Velvet Underground“, гдје су главни срж бенда чинили Лу Рид и Ницо. Овај бенд заједно са Дејвидом Баувијем, Иги Попом чинио је чувени трио, који представљају  претече панка и њу вејва. Ту је било и још сличних великих бендова.

Југословенска омладина се о трендовима у субкултури углавном обавјештавала у часописима, попут легендарног “Џубокса“.Имитирали су стилове њихових вршњака из Лондона и тако почели да се понашају и облаче. Ово није прошло без цензуре од стране власти. Чак је у полицијским досијеима постојао одељак под називом “ панк“. Оно сто је смијешно да су се људи из полиције толико бојали тога неразумљивог покрета, кога су чинили тинејџери од четрнаесте до осамнаесте године. Тада се појављује и МТВ. Сигурно се нешто старији сјецају тих култних пјесама  бендова и музичара попут The Clash, Culture Club, Duran Duran, Bronski Beat, Ian Duru-а, па наравно и Мадоне, краљице попа.

Биле су популарне у то вријеме пекабетине трафике, гдје су се продавали сендвичи са виршлама, а кад није било хлеба онда су могле и само виршле.

1979, године се појавио први дио филма “Mad Max“, други дио већ 1981, претпоследњи је био 2015. Слично, као овај појавио  се у исто вријеме и филм “Ноћ вјештица“, са висе дјелова. Поред ових популаран је био и филм “Голи у седлу“.

Појављивали су се и панкери у домаћим филмовима. Интересантан је био филм гдје глуме Мики Манојловић и Петар Илић Ћирило, оца и сина. Ћирило, овдје глуми панкера.

И даље панк утиче на културу, многи домаћи књижевници, режисери, умјетници, сликари су настали из његовог окриља.

Панк, наставља да живи.

TAGGED:ЈугославијаМилош ЛалатовићЊу вејвУрбанитет
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Митрополит Јоаникије: Не завађају верске различитости, него људски греси
Next Article Ђаво је мој друг – Нови албум Ђорђа Чаркића клинца

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Баш зато што је све доступно, ријетко шта погледамо с пуном пажњом

Елем, понесите тa три еура и дођите у биoскоп вечерас или сјутра у 20 сати.…

By Журнал

Слободан Дивјак: Студенти, чисте руке и модерни варвари

Пише: Слободан Дивјак На почетку, подсећање на давни догађај који је радикално изменио политичку сцену…

By Журнал

Иде Гас: Одлазак “Мекдоналдса” или срећна нова, 2010.

Постоји у Сарајеву прегршт публициста који уназад најмање пет-шест година крајем сваког децембра пишу текст…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Изложба „Партибрејкерс – Бити само свој“ открива четири деценије бунта и аутентичности

By Журнал
Слика и тон

Насљедство косовске традиције остало је заувијек запечаћено у мисли Црне Горе

By Журнал
Слика и тон

Ана Ђурић Констракта: Мој прелом стварности

By Журнал
Слика и тон

Ђоковић најбољи спортиста свијета

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?